Велимир Бата Живојиновић – симбол и легенда већа од филма

Пре 90 година, 5. јуна, рођен је Велимир Бата Живојиновић глумачка легенда ових простора. Тим поводом у Југословенској кинотеци је отворена изложба студентских плаката за његове филмове, а у Батин легат стигле су копије Златних арена које је у Пули добио за улоге у филмовима „Скупљачи перја„, „Бреза“ и „Празник“, као и за филмове „Мајстор и Маргарита“ и „Трагови црне девојке“.

За предратне и ратне генерације у Југославији симболизоаво је херојство у рату, успон и сиромаштво после разарања, братство и јединство, сјај који су доносиле светске звезде са којима је глумио.

Генерације рођене после рата упознавале су га најпре кроз партизанске филмове које су гледали организовано, навијајући док се обрачунава са Немцима и домаћим издајницима.

Бата је преживео и крај митологизације рата и херојских времена, оставши симбол и легенда. Био је већи од филма.

„Ја сам почео да радим овај посао кад телевизија није ни постојала код нас“, наглашавао је Бата.

Рођен је у Кораћици, подно Космаја, 1933. године. Глумачки таленат препознао је са 15. година. После глумачке школе у Нишу и Новом Саду, уписао је Позоришну академију у Београду.

На сцени Београдског драмског играо је десетак година и имао и до 300 ангажмана годишње. На филму је дебитовао 1955. у Песми са Кумбаре.

Лако се трансформисао из партизанског хероја у четничког поручника, ђаволовог слуге у пијаног лугара, бескрупулозног трговца перјем у пропалог боксера.

Природан и непретенциозан, глумац рекордер по броју улога, око 300 главних и епизодних, био је познат по томе да их никада није одбијао.

„Сматрао сам да немам права да одбијам, јер нисам ја одлучио да се то снима.“

Омиљени народни јунак у суперспектаклима – Битка на Неретви, Сутјеска, Козара, Мост…, играо је у 35 ратних филмова. Делио кадар са највећим светским звездама – Ричардом Бартоном и Јулом Бринером.

Радио је без каскадера, предњачио по броју дублова.

Као најочитији феномен Бате Живојиновића остају улога Владимира Перића Валтера у филму Валтер брани Срајево, који му је донео статус иконе у Кини и једног од најгледанијих глумаца у историји филма.

Био је Бата и комичар у филмовима Пас који је волео возове, Развод на одређено време, антихерој у Повратку и Скупљачима перја, заводник у Чуду невиђеном и Раљама живота.

Играо је у забрањеним филмовима стављаних у мрак бункера, попут Човек из храстове шуме, Црвени удар, Мајстор и Маргарита.

Играо је у свим популарним ТВ серијама РТС-а од Повратка отписаних, Прича из радионице, Позоришта у кући, Грађана села Луга, Сивог дома, Краја династије Обреновић, до Бољег живота, Срећних људи, Породичног блага, Мог рођака са села.

Бата је вио вољен од публике, колега и пријатеља из ове и некадашње државе. Две глумачке легенде у Југославији, тандем који је, како кажу у шали, побио више Немаца него Прва пролетерска, Бата и Борис Дворник, били су симбол великог и искреног пријатељства које је почетком рата на простору бивше државе нагло раскинуто. Отвореним писмима 1991. један другом су рекли збогом, а тај сукоб је био виђен као симбол распада Југославије.

После неколико покушаја, помирили су се 2006. путем видеолинка између Сплита и Београда.

Велимир Бата Живојиновић бавио се и политиком. Био је посланик Социјалистичке партије Србије у четири мандата, а 2002. кандидат СПС-а на председничким изборима.

Ипак, Батино име је филм. Три Златне арене, Цар Константин, признање за животно дело, Седмојулска и Октобарска награда, Златни печат Конотеке, међународна признања, Златна медаља Председника Републике – тешко је побројати сва признања.