Велимир Бата Живојиновић – симбол и легенда већа од филма

Пре 90 година, 5. јуна, рођен је Велимир Бата Живојиновић глумачка легенда ових простора. Тим поводом у Југословенској кинотеци је отворена изложба студентских плаката за његове филмове, а у Батин легат стигле су копије Златних арена које је у Пули добио за улоге у филмовима „Скупљачи перја„, „Бреза“ и „Празник“, као и за филмове „Мајстор и Маргарита“ и „Трагови црне девојке“.

За предратне и ратне генерације у Југославији симболизоаво је херојство у рату, успон и сиромаштво после разарања, братство и јединство, сјај који су доносиле светске звезде са којима је глумио.

Један добар дан – 90 година од рођења Велимира Бате Живојиновића

Генерације рођене после рата упознавале су га најпре кроз партизанске филмове које су гледали организовано, навијајући док се обрачунава са Немцима и домаћим издајницима.

Бата је преживео и крај митологизације рата и херојских времена, оставши симбол и легенда. Био је већи од филма.

„Ја сам почео да радим овај посао кад телевизија није ни постојала код нас“, наглашавао је Бата.

Рођен је у Кораћици, подно Космаја, 1933. године. Глумачки таленат препознао је са 15. година. После глумачке школе у Нишу и Новом Саду, уписао је Позоришну академију у Београду.

На сцени Београдског драмског играо је десетак година и имао и до 300 ангажмана годишње. На филму је дебитовао 1955. у Песми са Кумбаре.

Лако се трансформисао из партизанског хероја у четничког поручника, ђаволовог слуге у пијаног лугара, бескрупулозног трговца перјем у пропалог боксера.

Природан и непретенциозан, глумац рекордер по броју улога, око 300 главних и епизодних, био је познат по томе да их никада није одбијао.

„Сматрао сам да немам права да одбијам, јер нисам ја одлучио да се то снима.“

Омиљени народни јунак у суперспектаклима – Битка на Неретви, Сутјеска, Козара, Мост…, играо је у 35 ратних филмова. Делио кадар са највећим светским звездама – Ричардом Бартоном и Јулом Бринером.

Радио је без каскадера, предњачио по броју дублова.

Као најочитији феномен Бате Живојиновића остају улога Владимира Перића Валтера у филму Валтер брани Срајево, који му је донео статус иконе у Кини и једног од најгледанијих глумаца у историји филма.

Био је Бата и комичар у филмовима Пас који је волео возове, Развод на одређено време, антихерој у Повратку и Скупљачима перја, заводник у Чуду невиђеном и Раљама живота.

Играо је у забрањеним филмовима стављаних у мрак бункера, попут Човек из храстове шуме, Црвени удар, Мајстор и Маргарита.

Играо је у свим популарним ТВ серијама РТС-а од Повратка отписаних, Прича из радионице, Позоришта у кући, Грађана села Луга, Сивог дома, Краја династије Обреновић, до Бољег живота, Срећних људи, Породичног блага, Мог рођака са села.

Бата је вио вољен од публике, колега и пријатеља из ове и некадашње државе. Две глумачке легенде у Југославији, тандем који је, како кажу у шали, побио више Немаца него Прва пролетерска, Бата и Борис Дворник, били су симбол великог и искреног пријатељства које је почетком рата на простору бивше државе нагло раскинуто. Отвореним писмима 1991. један другом су рекли збогом, а тај сукоб је био виђен као симбол распада Југославије.

После неколико покушаја, помирили су се 2006. путем видеолинка између Сплита и Београда.

Велимир Бата Живојиновић бавио се и политиком. Био је посланик Социјалистичке партије Србије у четири мандата, а 2002. кандидат СПС-а на председничким изборима.

Ипак, Батино име је филм. Три Златне арене, Цар Константин, признање за животно дело, Седмојулска и Октобарска награда, Златни печат Конотеке, међународна признања, Златна медаља Председника Републике – тешко је побројати сва признања.