Дебитантски роман Тома Хенкса баца ново светло на филмску индустрију и његов однос према послу

Дебитантски роман двоструког добитника Оскара, Снимање још једног великог ремек-дела (The Making of Another Major Motion Picture Masterpiece), инспирисан је његовом филмском каријером.

Дугогодишња филмска каријера доводи до замора и може довести до губитка заинтересованости за посао, наводи Том Хенкс у интервјуу за Би-Би-Си.

„Понекад једноставно морате да имате и неки други изазов како бисте пробудили своју машту“, објашњава познати глумац.

Шездесетшестогодишњи Хенкс открива да је „увек“ писао „у овом или оном облику“. Његова збирка кратких прича, Uncommon Type, објављена је 2017. године и продата је у више од 234.000 примерака у Великој Британији.

Већ наредне године почео је да пише роман на 448 страна. „Писао сам између снимања филмова, писао где год сам био, писао сам у авионима, писао сам код куће, писао сам на одмору, писао сам у хотелским собама, писао сам викендом када нисам радио“, каже Хенкс.

Суд критике

„Није фер“, признаје глумац, што је његов дебитантски роман објављен без уобичајеног рецензирања и обијања прагова издавача, док се други писци муче.

Али не осећа потребу да се извињава јер, како каже, зна да ће књига на крају „живети и умрети на основу сопствене способности да забави и просветли публику“.

Међутим, реакције критичара на Хенксово Снимање још једног великог ремек-дела биле су прилично млаке.

Књижевни критичар Сандеј тајмса Дејвид Секстон каже да нас „Хенкс подучава како се снимају филмови“, као и да му је стил писања „старомодан“. Тим Адамс критичар Обзервера наводи да „описује рутину Холивуда, али му недостаје способност да удахне живот ликовима“.

Хенкс тврди да га не узнемиравају критике јер га је посао „филмске звезде“ научио да може да „поднесе“ свачији суд.

Поглед иза филмске камере

Роман говори о снимању мултимилионског акционог филма о суперхеројима и описује целокупну глумачку поставу, укључујући ексцентричног редитеља и уображеног и веома опструктивног главног глумца који стално омета и одлаже снимање.

„Не могу сви сваког дана снимања филма да буду у врхунској форми", напомиње Хенкс.

„Имао сам муке покушавајући да будем професионалац на снимању када ми се приватни живот распадао на милион начина, а од мене се очекивало да тог дана будем духовит, шармантан и пун љубави – а то је била последња ствар коју сам могао да осећам у том тренутку.”

Међутим, Хенкс се поноси тиме што на снимање увек стиже на време. „Незамисливо је да се на снимању филма неко игра са временом, или дужином снимања, или буџетом. То је кардинални грех у филмском бизнису“, наглашава глумац.

„Не бисте веровали“, додаје, „колико људи зна да могу да се извуку од ове обавезе, и говоре им да могу да се извуку, јер наводно носе филм на својим плећима.“

Заиста, у књизи Хенкс описује глумце који су „плачљиве бебе, психичке олупине, ноторни алкохоличари, зависници од наркотика... и више од неколико свађа међу звездама“.

У роману се помиње и сексуално узнемиравање.

Ко му је био инспирација? Наравно да се Хенкс само осмехује када га питају да наведе имена.

У роману се појављује и Астон Вила, фудбалски клуб енглеске Премијер лиге за коју Хенкс навија. Али он не планира да купи клуб, као његове колеге, холивудски глумци Рајан Рејнолдс и Роб Меклини који су 2020. купили Рексам.

„Мислим да Рексам заузима мало другачије место на економској скали од Астон Виле“, са осмехом констатује Хенкс. „То је мало изнад мојих платежних способности.“

Па шта даље? Било би „лепо“ да напише још један роман, али сигурно се то неће скоро догодити због густог распореда снимања. Али жеља за писањем увек постоји, каже Том Хенкс.

„То је једноставно најбољи начин да проведете време изван дружења са онима које волите и који вас увесељавају."