Мајка Вука великог талента и скромности

Шурду је више пута избацивала из стана и са њим се свађала због новца, који је немилице трошила када је Гига Моравац одведе у Солун у шопинг. Несрећно је била заљубљена у боема Пају, али је, ипак, са Аранђелом Голубовићем дочекала пензију. Сви ови телевизијски ликови, данас су незамисливи без Радмиле Савићевић.

Одиграла је на десетине улога, али је публика њој доделила само једну улогу - омиљене српске глумице. Бар тако многи тврде. Заволели смо је у улогама добронамерних, простодушних жена са села, домаћица и бака, али је, како каже, Дејан Ћирић, аутор књиге Прва и последња, она била и много више од тога.

„Сазнао сам да је била једна врло храбра, мудра жена, која је имала један врло специфичан однос према послу и животу. Жена која је ризиковала и која је пратила своје срце и жена која је имала невероватан распон емоција“, каже Ћирић који је књигу писао више од годину и по дана.

У потрази за занимљивостима из живота ове најпознатије телевизијске баке Ћирић је каже обилазио архиве, библиотеке, позоришта, старе рођаке из Радиног родног Крушевца.

„Ми смо навикли на Раду Савићевић као веселу и ведру жену, увек нам је доносила добро расположење. Она то наравно јесте била. Али иза свега тога се крије једна врло комплексна личност. Велики је распон емоција - туге и сете што се могло видети у неким њеним улогама ако се мало боље погледа“, открива аутор.

Млађе генерације данас се сећају њених углавном телевизијских улога, они нешто старији пре телевизије и филма памте је као велику звезду нишког позоришта. Колеге кажу да би и сам Нушић њој доделио улогу госпође министарке коју је годинама играла у Крушевцу, Нишу, Београду. Зато је књига Прва и последња проткана сећањима 50 колега, пријатеља, сарадника и са телевизије и из позоришта.

„То су заиста невероватне ствари, невероватне приче и врло упечатљива сећања - и сетне и ведре емоције. Све се то на крају стопило у једну лепу причу и ја волим да кажем легат о Радмили Савићевић. Своја сећања на Раду са читаоцима су поделили - и Мира Бањац и Светлана Бојковић, и Милена Дравић, Синиша Павић, који је први пут у импозантној каријери написао рецензију за једну књигу, потом Бата Живојиновић, Душан Ковачевић, Слободан Ћустић“, набраја писац који је први уочио да о овој свeстраној глумици не постоји ниједан запис, али и да је све мање оних који би о Ради могли да говоре. 

Наводи да је, ипак, главни лик у књизи баш ова Београђанка из Крушевца која читаоца води од једног саговорника до другог и подсећа како је желео да направи једну врсту романсиране монографије. 

Зато су у књигу смештене су и фотографије Раде какву публика никада није видела и која је својеврсни доказ да је била права народна глумица. У исто време она је била и бака чије су унуче многи пожелели да постану.

„Рада је била симбол овог народа и она је уз дужно поштовање према свима, била највољенија глумица на овим просторима. У том неком контексту је она била прва и последња. Али постоји још много тога иза наслова, људи ће схватити читајући. То јесте била негде симболика наслова, али као што је Дејан Мијач рекао у књизи она је представљала то народносно врело“, каже Ћирић.

Врсна куварица, љубитељ вицева и непревазиђени шаљивџија, и то је била Рада Савићевић. Зато ће читаоци у књизи осим непознатих детаља из живота легендарне мајка Вуке пронаћи и понеку анегдоту.

„На пример Рада се бојала лифта. Била је са Љиљом Лашић у Немачкој, имали су неко гостовање, и били су смештени у собу на 18. спрату хотела. Онда можете замислити како је изгледало то пењање на 18. спрат са све корпама јер је Рада увек носила храну и хранила је у аутобусу све глумце“, открива нам Ћирић само једну од анегдота.

Прошло је већ 15 година од смрти глумице великог талента и велике скромности. Последњу улогу одиграла је у серији Породично благо. Можда је за публику ова књига нова, али за њене колеге је тек мали подсетник да она није ту, јер се, како кажу, готово свакодневно одушевљавају њеној глумачкој и људској величини.