После „Кума“ нисам знао шта ме је снашло!

„Постати богат и славан никада ме није интересовало. Једина ствар до које ми је стварно стало је глума. Потекао сам из Бронкса, а слава ме је затекла неприпремљеног. После Кума, нисам знао шта ме је снашло. Нисам више знао ко сам, жене су спавале испред мојих врата...“, испричао је славни глумац у интервјуу за француски магазин Пари мач.

Његова љубав за глуму и сцену датира још из доба када је као гимназијалац видео „Галеба“ Антона Чехова.

Он, ипак, не жели да се присећа прошлости. „Живим у садашњем тренутку“, рекао је.

„Живим у својој глави. Где год да се нађем, имам осећај да сам само у пролазу“, додао је Паћино осврћући се у готово празној кући у Лос Анђелесу коју је изнајмио да би био ближе близанцима Антону и Оливији над којима дели старатељство са бившом партнерком Беверли Д'Анђело.

„Већ осам година живим овде, али се никада нисам уселио јер сваког дана себи кажем да ћу отићи. Моја деца су мој живот, али мој дом је Њујорк, тамо су моје успомене. Ово овде је нешто друго“, навео је.

Паћино је говорио и о свом новом филму The Humbling, у којем тумачи постаријег глумца који запада у депресију јер више није у стању да игра на сцени.

„То је прича која говори о тешкоћи раздвајања уметности од живота. Глумац испражњен од емоција је нешто попут писца који се блокира пред празним папиром. Често и сам размишљам о пустоши које старост доноси. Али, ипак, не бих рекао да је ово аутобиографски филм. Можда делујем уморно, али свакако не и депримирано!“, рекао је седамдесетчетворогодишњи глумац.

Како било, Паћино ће заувек остати упамћен као Мајкл Корлеоне из Кума, Тони Монтано из Лица са ожиљком или Френк Слејд из Мириса жене.

Паћину то не смета: „Не жалим се, могло је да буде и горе.“