Кафтан који израђују младе новопазарске дизајнерке пожелеће свака млада

Стамболским царским друмом од 14. века долазили су у чаршију најлепши материјали. Османска култура утицала је и на начин одевања градских породица. Основа је кат.

„Сам кат чиниле су димије, онда кошуља свиленица и јелек или милтан“, објашњава етнолог-антрополог др Мурадија Кахровић Јеребичанин.

Без ката са милтаном – јелеком са рукавима – нема невесте, али ни осталих традиционалних обичаја.

„Има један обичај код нас Бошњака, кад невеста иде 'на руку' – када је свекрва одводи код најближе родбине и пријатеља – тад невеста облачи своју народну ношњу и двори“, наводи Селма Хасић-Манић, модни дизајнер.

У бошњачкој ношњи има елемената Балкана, Медитерана и османских утицаја. Кафтан, као последњи део ношње који се појавио на овим просторима све се чешће користи.

„Моја прва инспирација је била у ствари форма арапских хаљина, јер ми је мајка Арапкиња, и увек сам била инспирисана формом тих ношњи. А друга инспирација ми је била оранаментика или мотиви наше, бошњачке ношње. Била је идеја да узмем форму једног и мотиве другог и тако добијамо у ствари, бошњачки кафтан“, наглашава дизајнерка Сеџда Зукорлић Бишевац.

Делимична промена форме, међутим, није утицала на употребу клободана, ручног веза који краси сваки део ката.

„Моји кафтани знају понекад да буду тешки и по 10 килограма, јер имају доста накита“, напомиње Селма Хасић-Манић.

„Таква врста рада захтева, отприлике, три до четири месеца израде. Зависи колико има игличног рада и колико нас ради тренутно на једном кафтану“, додаје Сеџда Зукорлић Бишевац.

Наравно, незаобилазан је и златни накит. Да ли се све то уклапа уз раскошан кафтан? Кажу саговорнице да ништа није вишак уколико се форма испрати на прави начин.