Одговори лекара, 6. децембар 2015.

Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs

Питање: Већ годину дана имам проблем са ниским леукоцитима најнижи су ми били 2,9 и хематолог ми је рекао да је то од стреса и да су ми други налази добри.Посаветујте ме шта да радим?

Одговор: Из вашег питања не може се са сигурношћу рећи шта је узрок присутне леукопеније (сниженог броја леукоцита) и да ли је праћена сниженим бројем неутрофила (неутропенија). Због тога је потребно детаљно хематолошко испитивање, посебно ако сте у последње време склони инфецијама. (др Лавиника Атанасковић)

Питање: Моја мама је имала мождани удар. Која је најбоља заштита од њега,страхујем да се не понови? Није имала последице.

Одговор: О значају превенције можданог удара довољно говори чињеница да је 25 одсто свих можданих удара поновљени догађај. После првог можданог удара просечни ризик појаве новог у првих годину дана је 10 одсто, а у наредних пет година учесталост рецидива је од 15 до чак 40 одсто.

Нисте навели тачан тип можданог удара који је ваша мајка имала, али обзиром да није имала последице могуће је да се радило о тзв. транзиторном исхемијском атаку, који такође има значајан проценат рецидива, чак 5 одсто у првих 48 часова, тј. 10 одсто у прва три месеца.

Превенција новог можданог удара подразумева третирање фактора ризика као и антитромботичну терапију.
Нисте навели који фактори ризика постоје код ваше мајке, али свакако јој је од стране неуролога ординирана антиагрегациона терапија уколико се радило о атеротромботичном инфаркту мозга у склопу каротидне атеросклерозе, или антикоагулантна терапија ако се радило о кардиогеној емболизацији (најчешће у склопу поремећаја срчаног ритма типа атријалне фибрилације).

У првом случају неопходне су редовне ултразвучне контроле каротидних аретрија, у случају стеноза од 50 одсто на сваких 6 месеци, а у случају стеноза од 60 одсто на свака три месеца, уз терапију статинима. Болесници са хируршки значајном стенозом (преко 70 одсто) се одмах упућују васкуларном хирургу ради разматрања хируршког или ендоваскуларног лечења.

У случају кардиогене етиологије можданог удара, неопходно је редовно праћење од стране кардиолога, где је, поред лечења аритмије посебно је важно успостављење добре регулације хипертензивне болести, обзиром да је највећи број хеморагијских можданих удара тј. можданог крварења хипертензивног порекла (са или без присутне анеуризме интракранијалнх крвних судова).

Циљне вредности систолног крвног притиска треба да буду 140 mmHg, а дијастолног 90 mmHG, с тим да је за болеснике који имају и дијабетес или обољење бубрега та вредност 130/80 mmHg. Потребно је нагласити да у случајевима скока крвног притиска није пожељно његово нагло обарање јер се тако може провоцирати исхемија можданог ткива, посебно код болесника са стенозом каротидних артерија.

Метаболички поремећаји (дијабетес мелитус, хиперлипидемија) представљају посебан фактор ризика, и треба их енергично лечити хигијенско дијететским мерама и медикаментозно. Такође се саветује престанак пушења и повећање физичке активности (за одрасле особе бар 150мин недељно умерене физичке активности). Раније актуелни антиоксидативни препарати нису показали ефикасност у превенцији можданог удара.

Постоје и ређи узроци можданих удара (атероми лука аорте, различите коагулопатије, васкулитиси, тромбозе венских крвних судова) који такође захтевају редовно неуролошко и интернистичко праћење. (др сц мед. Драгана Вељанчић, неуролог)

Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs