Одговори лекара, 29. април 2015.

Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs

Питање: Недавно сам добио anginu pectoris. Да ли можете нешто више да ми кажете о тој болести? Шта да радим, а шта да избегавам? На шта да обратим пажњу? Да ли све смем да једем? (Д.П)

Одговор: Ангина пекторис је манифестација слабије прокрвљености и исхране срчаног мишића која у мањој или већој мери ограничава нормално функционисање срца и самим тим онемогућава потребан комодитет и квалитет живота. Болесник обично осећа: стезање, притисак, нелагодност или бол у грудном кошу који се по правилу јавља током физичке или психичке напетости. У основи овог обољења је сужење коронарних крвних судова на бази атеросклерозе, убрзане старости, због чега је проблематичан прилив довољне количине енергетских материја неопходних за нормалан рад срчаног мишића.

Срце најпре ради са напором, а у случају узнапредовале болести може доћи до „изумирања“ делова срчаног мишића, што се манифестује као инфаркт миокарда. Сем симптома нелагодности у грудима, наведено стање се потврђује измењеним налазом на електрокардиографском снимању срчаних потенцијала, поготово ако се оно ради под извесним оптерећењем.

Ангина пекторис је болест која је знатно присутна у средњој и старијој популацији и која се мора лечити на одговарајући начин. Болест је одраз савременог доба са свим факторима ризика којима смо изложени у савременој цивилизацији: стрес, повишени притисак, неправилна исхрана, гојазност, пушење, слаба психофизичка релаксација. Али, у ранијем испољавању ове болести, водећи фактор ризика је већ постојање наведеног обољења у породици односно генетска предиспозиција.

Док на генетски фактор не можемо утуцати, променом животних навика можемо делимично кориговати претходно наведене факторе ризика и на тај начин одложити или бар ублажити испољавање болести. Постоје бројне препоруке о начину понашања и исхране код болесника са постојећом ангином.

Уколико су манифестације ангине пекторис учестале и упорне то захтева додатну дијагностику и терапију. У складу са тим, у народу се обично каже: „Што не боли није живот, што не пролази није срећа“, те се увек мора на време и примерено реаговати. Уз наведену изреку, уз максималну медицинску и хигијенско-дијететску негу оно што је пресудно је редовна лекарска контрола и подршка. (пуковник проф. др Радомир А. Матуновић, начелник Клинике за кардиологију ВМА)

Питање: Већ недељама моје дете муче синуси. Било смо код лекара, али ништа не помаже. Шта да радим?

Одговор: Када се дете жали на „предње главобоље“, које иначе могу бити јаке, обавезно потражите помоћ педијатра. Ово нарочито важи за децу која дужи временски период имају запушен нос. Важно је да нос буде проходан, а то се постиже испирањем физиолошким раствором. Дајте детету течност и инхалирајте га. Такође дајте му лек против бола и запаљења, чији је представник „ибупрофен“. Ипак, мој Вам је савет да поново одете код лекара. (Др Милена Турубатовић, Дом здравља „Савски венац“)

Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs