Савети лекара: Све о лимфому
Некад редак, а данас на петом месту најчешћих малигнитета. У овом тренутку са лимфомом (раком лимфних жлезда) живи око милион људи у свету, а сваког дана око 400 људи умре због њега. О симптомима, факторима ризика и превенцији - причали смо са проф. дoктором Миленом Тодоровић Балинт, хематологом из КЦС-а.
Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs
Шта је лимфом?
Лимфом је малигна болест лимфоидних ћелија (Б и Т лимфоцита), који су у одрђеном стадијуму развоја доживели промену, која их је преокренула ка малигној трансформацији.
Лимфоми представљају пети по учесталости малигнитет у људској популацији. Најчешћи су Б ћелијски лимфоми у односу на имунолошки подтип лимфоидне ћелије.
Грубо гледано, деле се на Хочкинов лимфом и преко 40 Нехочкинских лимфома. По клиничком току Нехочкински лимфоми могу да буду индолентни, агресивни и веома агресивни.
Најчешћи од свих лимфома је дифузни Б крупноћелијски лимфом, који чини 30 до 40 посто свих лимфома и представља агресивну форму болести.
Који су симптоми лимфома? Како да га препознамо?
Лимфом карактерише најчешће појава увећаних лимфних жлезда које се могу јавити на местима где их уочавамо голим оком: на врату, у пазушним јамама, или пак препонама. Оне се могу јавити и у унутрашњости тела: у грудној и трбушној дупљи и тада дају симптоме кашља или притиска на унутрашње структуре трбуха. Појаву лимфома могу пратити и такозвани општи симптоми: повишена телесна температура, појачано знојење, малаксалост, свраб по кожи, губитак телесне тежине. Ако уз често присуство једног или више општих симптома, постоји увећање лимфних жлезда које перзистирају, морамо између осталог помислити и на лимфом.
Да ли и за лимфом важи правило: Што се раније открије, то је боља прогноза?
Правило је да што се брже пацијент јави лекару и уколико се ради о лимфому, успостави адекватна дијагноза, то је и лечење успешније и прогноза боља. То се нарочито односи на лимфоме који спадају у агресивне.
Који су фактори ризика?
Фактори ризика за настанак лимфома су потенцијално многобројни и деле се на наследне факторе везане за болесника (наслеђивање болести у породици) као и на факторе спољашње средине у које се убрајају: вирусне инфекције, присуство одређених бактерија као што је Helicobacter pylori, Borelia purgdoferi, Chlamidophilla psitaci, затим изложеност штетним агенсима као што су хемикалије, отрови, инсектициди, пестициди. Наравно окидач настанка лимфома може бити и хроничан пад имунитета, узрокован различитим ситуационим или другим факторима.
Како да се заштитимо? Шта је превентива?
Здрав живот са нормалним животним навикама, ако је то могуће у данашње време. Узимајте здраву и балансирану исхрану, богату витаминима, минералним материјама, градивним елементима. Избегавајте све супротно томе и наравно контролишите стање свог здравља редовним прегледима. Они подразумевају: основне лабораторијске анализе, а у одређеним годинама и превентивне прегледе органских система који су најчешће место настанка малигнитета.
Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар