Савети лекара: Мршавите здраво

Долази лепо време, како да на здрав начин дођемо до жељене линије?

Својим пацијентима увек кажем две ствари: покрените се и уоброчите се! Никако не прескачите оброке и једите шест пута у току дана, наравно, не увек у истим количинама. Обавезни су: доручак, ручак, ужине и смањена вечера.

Пронађите меру у својим „слабостима“ и једите разноврсно. Дајте предност сезонском поврћу и воћу, и то на првом месту сировим салатама: купусу, зеленој салати и краставцу (влакна и вода омогућиће да будете сити и брже ћете регулисати телесну тежину, пробаву, имаћете лепши и здравији тен). Не заборавите ни воду - препоручују се два литра.

У жељи да што пре дођемо до жељене линије, одлучујемо се за брзометне дијете. Јесу ли оне штетне по здравље?

Наравно, јер у свакој рестриктивној дијети организам испашта, а нарочито ако није под надзором лекара. Можда ћете тако изгубити који килограм, али морате да знате - чим престанете са брзометном дијетом, вратићете се на претходну телесну тежину и добити још три до пет килограма. Пут до жељене линије није увек најбржи, али је најефикаснији и најздравији!

Да ли је тачно да и претерани унос воћа доводи до повећања телесне тежине?

Воће је слатко и не препоручује се на почетку дијетотерапије. Ипак, киселом воћу је ту место, али само ако сте умерени. Увек саветујем пацијентима да поједу један до два плода за ужину или шољу ситног воћа. Овако ћете унети витамине и минерале, а ту су и влакна, која обезбеђују осећај ситости, а то нам је циљ. Не заборавите да се воће и воћни сокови не узимају после јела! Они су храна за себе - оброк. Најбитније је да жваћете, храну треба „пити“.

Кад је у питању сок од природног воћа и поврћа, пије се гутљај по гутљај. Воће се вари најмање 60 минута, с тим што је нпр. лубеница у крвотоку за 15 минута, диња за 40, а банане 60 минута. Битно је остати хидриран, унети довољну количину течности и пре него што осетимо жеђ - поготово у летњим месецима који долазе. Најбоље је пити воду, лимунаду, без заслађивача, цеђено воће, чајеве, никако газиране сокове (препуни су простих шећера и вештачких адитива, који само „лепе“ килограме, а не смирују жеђ).

Којим намирницама, уколико желимо да смршамо, морамо да кажемо збогом?

У дијетотерапији је све дозвољено ако си физички активан. Када кажемо: све је дозвољено, мислимо на ограничену количину у складу са потребама вашег организма. У противном, не смете да једете: шећер, бело брашно и производе од белог брашна, торте, колаче, пецива, сушено воће, масно месо, зреле сиреве, грицкалице.

Са лепим временом долазе и прехладе. Како да поправимо имунитет?

Направите сокове цеђене од свежег воћа, које је најбогатије витаминима, чајеве, користите зачинско биље као изворе антиоксиданаса. У подизању имунитета користите етерична уља, као што су уља црног кумина, палме, сусама. Зова је богата антиоксидансима и помаже у борби против упала, а истраживања су показала да њен сок помаже у заустављању ширења вируса грипа. Позната је као стари народни лек. Печурке садрже минерал селенијум и антиоксидансе. Низак ниво селенијума у организму повезује се с повећаним ризиком од прехлада, а антиоксиданси успоравају старење организма. Шампињони садрже витамин Бе, који је битан за имуни систем. Такође, гљиве су генерално добре у борби против вируса, бактерија и тумора.

Уколико желите да се заштитите од инфекција, препоручује се и лубеница, која је пуна течности и одлична је за освежење, а зрела лубеница је богата и моћним антиоксидансом глутатионом. Он се налази у црвеном, меком делу лубенице, близу коре. Купус је богат витамином Це, који јача имуни систем. Код купуса је добро што за њега не морате да издвојите много новца и лако је доступан зими, кад му је сезона. Додавањем купуса (белог, црвеног) у супу и паприкаш повећавате унос антиоксиданаса у ваш организам и хранљиву вредност вашег оброка.

Шака бадема помаже да повратите имуни систем од последица стреса. Препоручена дневна количина бадема од четвртине шољице је довољна да покрије скоро 50 одсто дневне потребе организма за витамином Е. Грејпфрут је богат витамином Це и флавоноидима - природним, хемијским једињењима која чувају имуни систем. Ако нисте љубитељ грејпфрута, пробајте поморанџе или мандарине. Пшеничне клице су део пшеничног зрна. Богате су цинком, антиоксидансима и витамином Бе, а и осталим битним витаминима и минералима. Знајте и да са спанаћем, слатким кромпиром, брокулама, зеленим и црним чајем можете да побољшате имуни систем.

Да ли храна може да буде лек?

Храна јесте лек, али је и превенција. Зависно од генетске предиспозиције и фактора ризика, свако мора да преузме одговорност за сопствено здравље.