Одговори лекара 22.1.2014.

Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs

Поштовани читаоци, и ове среде лекари Дома здравља „Савски венац" одговарају на Ваша питања. 

Савет среде: Од „пролећа“ усред зиме до минуса, тако ће бити наредних дана. Пад температуре представља шок за организам и утиче и на здраве, али и на хроничне болеснике. Зато проветравајте просторије у којима боравите, узимајте витамине и топле напитке, одмарајте се, а хронични болесници не мењајте терапију на своју руку.

Питање: Већ недељу дана имам хемороиде око ануса. Шта да радим? Сада ме не боле, али су и даље исте величине?

Одговор: Тегобе које наводите све чешће се јављају услед: нередовне исхране, смањене физичке активности и дуготрајног седења. Хемороидална болест (шуљеви) захтева конзумирање веће количине течности (8-9 чаша воде дневно), исхрану богату влакнима (воће, поврће), редовну физичку активност и промену стила живота (шетња).

Овакав начин исхране и промена стила живота погодоваће настанку мекших столица што ће олакшати пражњење црева и смањити притисак на анус. Поред исхране примените и свакодневне топле купке. Уколико су симптоми израженији могу се укључити антихемороидални препарати у облику масти и чепића (Hepathrombin® H, Faktu...) као и препарати диосмина (detraleks или phlebodia) који имају васкулопротективно и венотонично дејство. Савет је да уколико тегобе потрају, одете код проктолога. (Др Сандра Мрђа, Дом здравља „Савски венац")

Питање: Већ неко време имам нападе панике и страха. Дешавају се често и то из чиста мира, када чујем лошу вест или при буђењу. Тада ми тело подрхтава, а смирим се када узмем терапију. Шта да радим, плашим се да ми се нешто не догоди?

Одговор: Пацијенти се најчешће јаве у ординацију лекара опште медицине због осећаја гушења, недостатка ваздуха, лупања срца, презнојавања, трњења, пробадања у грудима и многих других тегоба које најчешће прате нападе панике и страха. Најпре се мора искључити органски узрок, односно неко обољење. Зато и Вама саветујем да се јавите изабраном лекару који ће обавити неопходну дијагностику.

Ако сте то већ урадили и ако је тада дата терапија, саветујем Вам да потражите савет психијатра који ће предложити нову медикаментозну терапију као и психотерапију. Ви сте већ направили први корак у лечењу, јер сте препознали проблем и одлучили да потражите помоћ. Будите упорни и стрпљиви, јер не постоје брза решења за психолошке проблеме, али треба да знате се код већине уз терапију тегобе повлаче или су значајно умањене. (Др Милица Мугоша, Дом здравља „Савски венац")

Питање: Радио сам анализу крви. Једино је холестерол испод граница нормале. Да ли је то добро?(Б.П)

Одговор: Европско друштво за атеросклерозу је пре неколико година дало смернице да укупни дозвољени ниво холестерола буде испод 5, а триглицерида 1,7. Ниским вредностима серумског холестерола сматрају се све вредности испод 4 mmol/l мада званично не постоји доња граница вредности укупног холестерола. Резултати бројних студија показали су да је низак ниво укупног холестерола повезан са нижом стопом смртности од кардиоваскуларних обољења, међутим примећено је да су особе са ниским вредностима склоније депресији и агресивном понашању.

Снижене вредности холестерола су запажене код пацијената са: обољењем јетре, хроничним обољењима црева и желуца, хипертиреоидизму (Базедовљева болест) али не постоје докази о узрочној вези. Уколико Ви немате никакве здравствене тегобе саветујем Вам да се здраво и разноврсно храните, редовно вежбате, одржавате нормалну телесну тежину. Високе вредности укупног холестерола су далеко опасније. (Др Снежана Калабић, Дом здравља „Савски венац").

Питајте лекаре: saveti.lekara@rts.rs