Гондолом по Тимоку – да ли је Књажевац Мала Венеција или Мали Париз

Стара планина све је интересантнија туристима, али и онима који ту живе. У њој виде велики потенцијал не само за развој туризма, већ и промоцију производа који се праве од плодова убраних са њених обронака, старих специјалитета попут белмужа и пуњених сувих паприка, подизање виногарада и воћњака. И Књажевац је последњих година због историје, а нарочито гондола које поново плове Тимоком кроз сам центар града, право изненађење за посетиоце.

Једни га зову Мала Венеција, други, због бројних старих кафана, Мали Париз. Књажевац је, 1859. године, добио име по кнезу Милошу Обреновићу. Лежи на две реке са чак седам мостова. А изнад њега је Стара планина. Баш ту, у селу Ћустица, породица Јовановић, пре неколико година, обновила је своју стару кућу од блата и направила сеоско-туристичко домаћинство на чак 700 метара надморске висине. Годинама је било запуштено, а онда су их, непланиране животне околности, вратиле планини.

„Ово дивно домаћинство је кренуло зато што је Далиборка остала без посла и ова Стара планина је била потенцијал да покренемо свој дом и тај вид туризма. Кренули да градимо, да правимо 2019. године, и наши први гости су дошли у децембру, то су били гости из Румуније. Имамо две трокреветне собе са три лежаја, гости могу да имају оброк, све што је домаће да пробају овде у селу, нашу старопланинску трпезу“, објашњава Далиборка Јовановић из сеоско-туристичког домаћинства на Старој планини.

Гости највише воле белмуж – млади сир са кукурузним брашном који се меша сатима и пуњену суву паприку.

„За добродошлицу служимо траварицу која је из нашег винограда, домаћа лоза са неким биљкама. Ту је и домаћи ајвар од паприка из наше баште, и наравно како их ми зовемо 'маслине' са Старе планине, иначе то је трњина. Слатко од шљива, вишања, купина“, наводи Далиборка Јовановић.

Из баште, винограда и воћњака на трпезу

Имају и своје винограде, воћњаке, башту и вински подрум, а чак три генерације данас раде на својој земљи.

„То је земља моја коју смо купили пре 30, 40 година. Ту смо засадили виноград и почели смо да обрађујемо. Засадили смо разне сорте – ризлинг, смедеревка, жупљанка, прокупац, хамбург“, истакао је Миле Јовановић.

„Имамо засаде вишања на неколико локација, сада се налазимо на једној од њих која је на неких двадесетак ари. Од тих вишања правимо неке домаће производе, сокове, компоте“, прецизирао је Горан Јовановић из овог сеоско-туристичког домаћинства.

Синови Милан и Милош задужени су за промоцију, али и новитете.

„Почели смо са изградњом једног мањег бунгалова, тј. брвнарице ту недалеко. Тако да једно по једно, ширимо се и надамо се да ће то бити у некој будућности добра ствар“, каже Милош Јовановић.

Планина нас, кажу, увек зове. Па нам Јовановићи поручују: „Наше је село као бомбона, лепше је и од Лондона. Само је на крај света, али то нама ништа не смета. Ако не дођете преко лета, биће за вас велика штета“.