Китови који певају серенаде и лед који памти Римљане – скривена лица Гренланда

Путописац Виктор Лазић, који је на путовањима провео деценију и по, у почетку је делио уобичајену представу о Гренланду – да је то огромна, бела пустара на којој нема много тога да се види. Његов план је био да га брзо обиђе, али се та претпоставка показала потпуно погрешном. Уместо празнине, сваки дан му је откривао нова чуда, што је резултирало обимном књигом од преко триста страница под називом „Гренланд о земљи која мења равнотежу света“.

„И ја сам мислио да ћу то брзо да обиђем, да погледам шта има. А онда, како путујете, сваког дана се пред вама откривају нова чудеса. Где год да зађете, нешто ново се научи“, објашњава Лазић.

Да би се Гренланд заиста упознао, неопходан је напор. „Ако желиш да упознаш Гренланд, мораш да пешачиш“, речи су једног Инуита, а тај савет се показао као кључан. Огромне раздаљине, веће од удаљености између Београда и Москве, и врхови високи као „два Копаоника, један на другом“, само су део изазова и величине овог острва.

Песме китова и тајне заробљене у леду

Међу најупечатљивијим утисцима које Лазић носи са Гренланда јесу сусрети са природом која пркоси машти. Током пловидбе међу глечерима, окружен китовима, од својих водича Инуита сазнао је фасцинантне податке.

„Каже ми Инуит спонтано: 'Викторе, да ли знаш да кит уринира деветсто седамдесет литара дневно и да се довикују са краја на крај океана посебним мелодијама?'“, присећа се Лазић.

Посебно га је изненадила чињеница да мушки китови певају серенаде женкама: „Имају посебну песму за удварање, то нисам знао.“
Осим живог света, и сам лед Гренланда крије невероватне приче. Дружећи се са научницима који тамо спроводе истраживања, Лазић је открио како се из леда старог хиљадама година може читати историја планете. У залеђеним слојевима сачувани су подаци о клими из давних времена.

„Ви можете тачно да видите у леду када су била, рецимо, римска освајања“, наглашава Лазић. Објашњење је запањујуће – у том периоду, ковачнице у Шпанији су због појачане производње металног новца испуштале дим који је путовао све до Гренланда. Честице из тог дима остале су заробљене у леду и данас служе као прецизан историјски маркер.

Земља која није на продају

Гренланд је недавно био у центру светске пажње због идеје америчког председника Доналда Трампа да га купи. На ту тему, Лазић је одмах по доласку чуо локалну шалу: „У чему је разлика између Гренланда и Трампа? Гренланд није на продају.“ Ипак, амерички утицај је дубоко укорењен. Лазића је изненадио велики број америчких застава, али је убрзо сазнао да су оне знак захвалности.

„Велики део Гренланда су изградили Американци, пре свега војне базе. Највећи градови су тако настали, а једине аеродромске писте на које могу да слећу велики авиони изградили су Американци", објашњава он. Током Другог светског рата Гренланд је чак био део Америке, па су заставе остале као симбол захвалности за подршку и помоћ.

Кроз дружење са Инуитима, Лазић је упознао потпуно другачију културу, језик и обичаје, схватајући да је богатство Гренланда много веће од његових природних ресурса. То је свет за себе, испуњен животом и чудесима која се опиру једноставним дефиницијама.

„Као што сам ја тамо сваког дана откривао чудеса, тако сам покушавао да свака моја страна буде испуњена тим чудесима. И ево, стигао сам до петсто и нешто страна, а нисам завршио и посетио сам веома мали део Гренланда“, закључује Лазић, остављајући читаоцима да кроз његове странице наставе истраживање те огромне беле пустаре која је, заправо, испуњена животом.