Светски Дан туризма – одржива трансформација на Златибору

Питома српска села све више привлаче туристе. 200 српских домаћина већ је добило државне субвенције за развој туризма, а у изради је нова уредба која ће се од старе разликовати у износу средстава. Добре вести на светски дан туризма.

"Минимална вредност пројекта је пола милиона евра, а максимална 2,5 милиона, с тим што ћемо ми као министарство субвенционисати до 30 одсто од вредности пројекта и оно што је разликује од претходне уредбе где су на јавни позив могла да се јаве само физичка лица, сад могу да се јаве и правна лица, привредна друштва и предузетници", рекла је Вишња Ракић, помоћница министра за туризам и омладину.

Златибор је годинама развијао масовни туризам. Од тога су много зарадили, а сада планирају развој елитног туризма. 25 фудбалских терена по Уефиним и Фибиним стандардима привући ће на припреме највеће европске екипе. И ту није крај великим амбицијама туристичких посленика Златибора.

"То је конципирано и фокусирано на развоју голф терена са пратећим модерним резиденцијалним објектима, хелиодромима и потпуној приватности туриста који се одлуче за овај вид туризма и сматрамо да са тим туристичким производом можемо доћи до клијентеле која до сада није била на Златибору", рекао је Владимир Живановић,директор Туристичке организације Златибор.

За домаћи туризам важна су и скијалишта у којима су на време почеле припреме за зимску сезону. Сервисирају се инсталације и сређују стазе.

"Очекујемо почетак скијашке сезоне у децембру у сва три ски центра, надамо се добром времену, није нам неопходан снег, али нам треба минус да би нам системи за вештачко оснежавање радили пуним капацитетом и да за кратко време оснежимо највећи део скијалишта и кренемо не као раније на једној или две, три стазе, него у целости", рекао је Ненад Савић,Скијалишта Србије.

Осим у изразито туристичким земљама као што су Италија, Грчка, Шпанија, Француска, туризам није најважнија привредна грана али јој се способност прилагођавања не може оспорити. Политичке кризе, локални ратови, корона, глобално загревање, али и драстичне промене жеље туриста, све је то туризам преживео, мењајући се у ходу.

"Трансформација је значајна зато што само тако можемо да пратимо трендове, да пратимо нове захтеве туриста, али она је добра само уколико је на одрживим основама и уколико не угожава ни локално становништво, ни природну средину, него доприноси њеном даљем развоју и још већој популарности", навела је Марија Лабовић,директорка Туристичке организације Србије.

Иако се сумњало да српски туризам ове године може да досегне прошлогодишње рекордне резултате, статистика то демантује. У првих седам месеци остварили смо девизни прилив од 1,6 милијарди евра, што је повећање од један одсто.