Грац – некадашња прва станица јужних Словена на путу ка Европи

Смештен на обалама реке Муре, под обронцима Алпа, Грац је понос Штајерске коју називају „зелено срце Аустрије“ и вековима је био јужна граница Светог римског царства.

Први становници овог подручја су након Келта и Римљана били словенски народи, који су утврђење на брду назвали Градец. Од тога ће настати данашње име града, које се први пут помиње 1128, а словенско становништво ће према југу потиснути Баварци.

Штајерска ће се 1180. одвојити од Војводства Баварске, а 1379. град долази под власт династије Хабзбург, а од 1564. је престоница Унутрашње Аустрије (територије која је обухватала и данашњу Словенију, као и делове Хрватске и Италије).

Велики број градских знаменитости изграђен је у стилу италијанске ренесансе у 16. веку, укључујући и замак Егенберг на узвишењу изван града јер је до 1619. Грац био резиденција Хабзбурговаца, што је условило велики напредак у трговини и култури. Након њиховог одласка у Беч град је доживео рецесију, али је ипак остао важан центар.

Своје друго златно доба Грац ће доживети у 19. веку, у доба индустријализације, и владавине надвојводе Јохана од Аустрије, који је остао упамћен као велики модернизатор и владар са којим су се Штајерци радо идентификовали.

Надвојвода, страствени планинар, у Грацу је основао музеј Јоанеум, затим претечу чувеног Технолошког универзитета, Штајерску државну архиву, и Друштва за историју и пољопривреду. Поред тога, успео је да „скрене” изградњу Јужноаустријске пруге, између Беча и Трста, кроз Грац, и тако овај град увео у ново, индустријско доба.

Први светски рат је означио велику прекретницу, јер је током његовог трајања свака трећа зграда у граду оштећена или уништена. Јужни део покрајине, такозвана Доња Штајерска са средиштем у Марибору, припала је Краљевини СХС, а велики број становништва се иселио у део који је остао у Аустрији.

После Другог светског рата Грац ће полако почети да се опоравља тек крајем педесетих, јер је Штајерска била под британском окупацијом све до 1955. Током нацистичког периода већина интелектуалаца је напустила Грац, а њихов повратак од краја педесетих је граду донео космополитских дух, и рађање новог града захваљујући архитектонској „Грацкој школи”.

Град студената

У Грацу постоје четири Универзитета и две високе школе на којима студира преко 75.000 студената из целог света. У популацији од око 320.000 становника, петину чине студенти. На највећем, Универзитету Карла Франценса (1585.), током векова су студирали и предавали многи великани из различитих научних дисциплина.

Овај универзитет је дао и десеторо добитника Нобелове награде, међу којима су Фриц Прегл (за хемију), Виктор Франц Хес (за откриће космичких зрака), Ото Леви (за медицину) и Ервин Шредингер (за физику). Јохан Кеплер је овде кратко радио као професор математике, а Ернест Мах је предавао математику и физику.

И наш нобеловац Иво Андрић је живео у Грацу – радио је као конзул Краљевине СХС, а 1924. је на Филозофском факултета одбранио докторску тезу на тему Развој духовног живота у Босни у време турске владавине.

За овај град је посебно везан и наш највећи научник Никола Тесла. Он је у Грацу студирао електротехнику од 1875. до 1877, у доба када је овај град окупљао еминентне стручњаке из читаве југоисточне Европе.

Одавде ће, након две године изузетних резултата и сукоба са професором у трећој, отићи даље у Европу, а затим и свет. На првој станици на Теслином генијалном путу се и данас налазе његови трагови – међу најбољим студентима овог универзитета се налази и његова биста.

Грац, као главни град тадашњег мултиетничког војводства Штајерске, био је и центар словеначке културе, посебно од оснивања Универзитета у Грацу 1586. године до оснивања Универзитета у Љубљани 1919. године.

Јединствен спој старог и новог

Грац је живописан спој модерне културе и богатог историјског наслеђа. Стари део града и замак Егенберг уписани су на Унескову листу светске баштине 1999. године.

Захваљујући бројним иновацијама и напретку 2003. је Грац био Европска престоница културе, а за ту прилику је добио две нове знаменитости: Кућу уметности (Кунстхаус) и један прави куриозитет – острво на реци Мури (Муринсел).

Већина културно-историјских знаменитости Граца се може видети у шетњи пешачком зоном старог града. Величанствени Ландхаус, седиште покрајинске владе Штајерске, сматра се једном од најлепших зграда у целој Аустрији. На туристичкој тури подразумева се и посета Шлосбергу, замку на узвишењу са сат-кулом која представља симбол града.

У Грацу се налази и највећа колекција оружја на свету, у Музеју оружја, а вредни пажње су и маузолеј цара Фердинанда II, градска катедрала, Опера, као и Бург, седиште регионалне владе, са чувеним двоструким спиралним степеништем које се спаја на сваком спрату и тако ствара занимљиву оптичку варку.

Вредан пажње и Музеј града Граца, са родном кућом Франца Фердинанда, вероватно најпознатије историјске личности која је рођена овде. У непосредној близини Граца је рођена и холивудска легенда Арнолд Шварценегер, најпознатији Аустријанац у свету. У његовој родној кући у селу Тал се налази мали музеј посвећен овом глумцу.