Палма де Мајорка – господски шарм престонице Балеара

Непрегледно море из којег израња планински масив, парајући облаке – прва је слика коју ћете угледати слетајући на Мајорку. Потом шаренило стабала поморанџи и маслина у долини, украшених каменим ветрењачама које се шепуре са свих страна, све док не стигнете до престонице Палме.

Мајорка је највеће од Балеарских острва, како му и само име говори. 

Где има велико, има и мало, па је у саставу архипелага и Менорка, те монденска Ибица (иако би правилније и приближније шпанском језику било да је изговарамо Ибиса), затим и острва Форментера и Кабрера.

Осим шпанског, службени језик је и каталонски, а у мањим местима и залеђу доминантан је мајоркин, балеарски дијалект каталонског.

Острво је рај за љубитеље мора, сунца и медитеранске културе, а због својих прелепих плажа, живописних градова, богате историје и импресивних грађевина, стециште је стотина хиљада туриста из Европе и света.

Престоница Палма де Мајорка спој је традиционалног и модерног. Делом ће вас подсетити на оближњу Барселону, не само због чињенице да се једна од главних улица, која попут жиле куцавице вијуга центром града, такође зове Рамбла.

На главном градском тргу, Пласа де Еспања, споменик оснивачу династије Арагон, Хаимеу I Освајачу, који је победио Арапе и вратио Балеаре под хришћанску власт почетком 13. века.

На његовом грбу необичан детаљ - шишмиш, који има посебну симболику. Када је краљева војска ослободила Валенсију, једне мирне ноћи док су сви спавали, пробудио их је необичан звук и краљ је наредио да трупе буду у приправности.

Испоставило се да су маварске снаге припремале препад, али их је хришћанска војска спремно дочекала и одбранила град. Краља је занимало какав их је то чудан звук упозорио на напад и откривено је да је у питању био шишмиш, па је у знак захвалности шишмиш остао као симбол на грбу града Валенсије.

Шетња шармантним уским уличицама старог града у Палми посебан је доживљај. Осим древних знаменитости, наићи ћете на многобројне галерије, сувенирнице, продавнице, ресторане и посластичарнице, у којима можете дегустирати локалне специјалитете и слаткише.

Један од најпознатијих је пита енсаимадас, ваздушасто тесто попут крофне, прављено са свињском машћу ради добијања посебног укуса, који ме је подсетио на детињство и неке старинске колаче које ми је месила мајка.

Визуром града доминира велелепна катедрала Санта Марија де Мајорка, чију је градњу, која је трајала четири века, иницирао управо Хаиме I. Грађевина познатија под именом Ла Сеу, која оставља без даха, једна је од најлепших и највећих готских катедрала у свету.

Већина готских катедрала оставља, бар на мене, тај божански утисак, као да се у њих нека дивинска снага и лепота директно спушта с неба. Овде посебно имам тај осећај. Колико год да је грандиозна и импресивна споља, у унутрашњости катедрале срце ми буквално заигра од радости, а речи устукну.

Опточена чипком у камену и задивљујућим розетама и витражима, тера вас да сатима останете унутра, уживајући у игри светлости која се прелама и поиграва на зидовима у свим бојама дуге.

Занимљиво је да сваког другог фебруара и једанаестог новембра, датума који носе неку посебну нумеролошку симболику, са своје две двојке или четири јединице, розете праве посебан светлосни феномен, јер зраци сунца кроз једну, праве на супротном зиду нову розету тачно испод друге, чинећи визуелни ефекат у облику осмице. Тај специфични Фестивал светлости двапут годишње посебна је атракција за посетиоце, који се жељно ишчекује. 

Непосредно испред, пуца спектакуларан поглед на палме и шеталиште уз море, који вас маме да протегнете ноге, али и запливате, јер је на пар корака одатле и једна од градских плажа.

Најлепша у граду, Кала Мајор, налази се у близини краљевске палате Паласио де Маривент, где шпанска краљевска породица традиционално проводи летњи одмор. Ситан песак, палме и чисто тиркизно море усред градске вреве имају помало кански амбијент.

На острву је много продавница, кафића и ресторанчића са именом Надал, не зато што имају везе са шпанском тениском легендом, најпознатијим рођеним Мајорчанином, који се недавно пензионисао, него зато што је презиме Рафаела Надала овде изузетно често. Па зашто не искористити популарност свог земљака у маркетиншке сврхе.

Било ми је необично првог дана боравка што сам, гледајући физиономије људи на улици и слушајући њихов изговор, имала утисак да се налазим у некој латиноамеричкој земљи, а не у Шпанији, али убрзо сам схватила.

Огроман је број имиграната на острву, који су дошли овде у потрази за бољим животом. Чини се да их је највише из Латинске Америке. Вероватно због одсуства језичке баријере, овде најлакше налазе посао, а с обзиром на процват туризма последњих деценија, тога увек има.

Сналажљиви млади Аргентинац Федерико, студент ветерине и инструктор тениса, дошао је овде пре три године и са неколико пријатеља започео уносан бизнис. Возе свакодневно путнике удобним комбијима до најпознатијих плажа у околини, које су на око сат вожње од града.

Једнодневни излет наплаћују папрено, али туристима који не унајмљују аутомобил на острву, ово је јединствена прилика да се окупају у тиркизном рају Калò дес Морес или Кала Љомбардс. Каже да практично немају конкуренцију. 

Друштвене мреже су чудо. Иако ћете на Мајорки наћи сијасет увала где се медитерански смарагди и аквамарини такође претапају, стварајући најлепше палете, ових неколико плажа најпопуларније је на Тик-току, и туристи их опседају у толикој мери да вам је непријатно да пливате. Чак и у другој половини октобра, када су околни паркинзи готово пусти, на плажама нисте имали где да ставите пешкир.

Може се само замислити како то изгледа усред сезоне када је огроман паркинг плато, на бар километар удаљености од плаже, „пун к'о око". Нема игла где да се удене.

На страну то што у време промене температуре мора, морате и да се помучите да током пливања ескивирате многобројне медузе. Моју сапутницу на излету једна је поштено ожарила. Ја сам из предострожности истраживање морских дубина делимично заменила веслањем на дасци по заливу. Од давног сусрета с једном малтешком медузом још носим траг на руци.

Власницима бројних луксузних вила у околини, који су своје квадрате плаћали сувим златом, али и Мајорчанима забринутим за будућност острва под инвазијом превеликог броја посетилаца, најезде туриста представљају озбиљан проблем, и било је масовних протеста.

До Калò дес Морес пут вас иначе води преко приватног поседа једног Немца, који је имање ту купио пре више од тридесет година и чија камена вила на брду краси пејзаж.

Федерико и његове колеге компензују то што довозе туристе током године, тако што често чисте и одржавају плаже, трудећи се да очувају њихову аутентичност. Аргентинац на Мајорки буде осам месеци, од марта до новембра, колико траје сезона. Остатак године углавном путује по свету и сврати кући понекад.

А Немац? Питање је да ли уопште успева да сиђе и окупа се у тој лепоти под опсадом туриста, на коју му с терасе пуца поглед.