Инуити, китови и северна светлост: Магична привлачност Гренланда

Данска, за коју је Гренланд аутономна територија под управом Данског краљевства, протестовала је да острво није на продају, а званичници Гренланда су настојали да потврде право територије на независност. Напетост је порасла посла 7. јануара када је Доналд Трамп Млађи био у краткој посети.

Путописци који добро познају ове пределе истичу да је Трамп Млађи остао дуже него само да би се фотографисао, открио би сурову нетакнуту дивљину прожету богатом домородачком културом.

Негостољубива ледена капа дебела неколико километара покрива 80 одсто Гренланда, што Инуите приморава да живе дуж обале у живописним заједницама. Овде проводе брутално хладне зиме ловећи фоке на леду у скоро вечној тами обасјану само поларном светлошћу.

До недавно долазак до Гренланда подразумевао је више индиректних летова, али крајем 2024. главни град Нук коначно је отворио дуго одлагани међународни аеродром. Још два међународна аеродрома би требало да буду отворена до 2026. – Какорток у Јужном Гренланду и још важније у Илулисату, једином правом туристичком жаришту острва.

Ледена флотила

Смештен на западној обали, Илулисат је лепа лука за пецање морских козица и шкампа у дубоком заливу у стени где туристи могу да седе у пабовима и пијуцкају занатско пиво које је филтрирао 100.000 година стар глацијални лед.

То место, где ледени брегови величине Менхетна избијају из леденог покривача Гренланда и плутају попут сабласних бродова у околном заливу Диско, део су светске баштине Унеска.

Туристи имају прилику да малим чамцима плове међу овом величанственом флотилом ледених брегова, али не превише близу.

Други дивови у заливу Диско су китови. Од јуна до септембра грбави китови се придружују перајарним и минке китовима на гозби планктонима. За оне који уживају у посматрању китова стеновита обала Гренланда је идеална.

Међутим, овде се китови и једу. Посетиоци не би требало да буду изненађени ако наиђу на традиционални гренландски деликатес матак – китову кожу и лој који када се пробају личе на жвакање гуме. Заједнице Инуита имају квоте не само за лов на нарвале, већ и на поларне медведе, мошусна говеда и ирвасе – који се такође могу појавити на јеловницима.

Из Илулисатa такође полазе бродови за крстарење обалом око Гренланда. Рекордних 141.000 посетилаца 2024. године је крстарило овим водама. Западна обала је посебно популарна међу туристима који углавном долазе из Северне Америке или Исланда.

Од Илулисата, бродови за крстарење плове јужном обалом са које се пружа поглед на мале заједнице зелених, плавих, жутих и љубичастих кућа и острво Кекертарсуак (Диско), где су планине са равним врховима прекривене глечерима.

Они такође истражују упечатљиве плаве воде Етернити фјорда у близини Маниитсока и древних колиба јужног Гренланда пре-инуитских палео култура и остатке викиншких дугих кућа које датирају из периода њиховог доласка на острво у 10. веку.

Излети у беспуће

За оне који не уживају у масовном корпоративном туризму на модерним бродовима за крстарење, и желе боље да упознају становнике, ту су локални трајекти Сарфак Итук.

Иначе, живот на Гренланду је скуп. Зелена салата у продавници локалне заједнице може коштати и 10 долара, али путовање трајектом не представља велики трошак.

Они који су спремни на још веће изазове и желе да истраже дивљу страну Гренланда упућују се на источну обалу окренуту ка Европи. Ту се среће много мање туриста, нема путева, а раштркана популација од нешто више од 3.500 људи насељава обалу дугу отприлике као од Београда до Москве.

Све већи број малих експедиционих бродова истражује ову удаљену обалу због њеног залеђеног пејзажа и дивљих животиња. Све популарнији је највећи светски систем фјордова Скорсби Саунд са планинама оштрих врхова, прошарану долинама испресецану глечерима. Национални парк Североисточни Гренланд, фантастичан за посматрање дивљих животиња у тундри.

Туристи долазе да виде поларне медведе који се током лета на северној хемисфери приближавају копну док се морски лед топи. Ту су и мошусна говеда, велика јата гусака селица, арктичке лисице и моржеви. Неке од ових животиња су извор прихода за локалне заједнице.

За оне који желе да се упознају са животом и културом становника Гренланда, можда је најзанимљивија посета селу кроз које ће им требати мање времена да се прошетају, него да науче како се изговара његово име – Ittoqqortoormiit. Удаљени 800 километара северно од суседног насеља, 345 мештана је оковано ледом девет месеци у години. Бродови плове до њих током кратког летњег отопљења између јуна и августа.

Оковани ледом, задржали су традиционалне навике. Лове готово сву храну и чувају је на традиционални начин тако што је закопавају у земљу. Само од једног мошусног говеда добијају 440 килограма меса.

Поларна светлост

Инуити данас радије користе моторне санке, иако и даље држе псе за санке. Током зиме, они неустрашиве посетиоце воде на излете на санкама које вуку пси. Излети могу бити једносатни, или део вишедневне екпедиције, понекад уз додатну активност учења како се прави иглу. Сисимиут на западној обали и Тасилак на југоистоку су активни зимски центри за вожњу санкама које вуку пси.

Ипак, највећа атракција током зиме је посматрање северне поларне светлости. Пошто нема урбаног светлосног загађења, Гренланд је мрачно платно за спектакуларне слике, а број оних који долазе само зато на све је већи. 

Гренланд стиче све већу репутацију међу љубитељима авантуре: од скијашких експедиција на велике удаљености и хелискијања низ глечере (спуст скијама или сноубордом где скијаш долази до врха планине хеликоптером, уместо ски лифтом), до планинарења стазом Арктичког круга дугом 150 километара од Кангерслусуака.

Живот се на Гренланду дефинитивно мења. Климатска криза изједа њену ледену капу, али за сада, међународна пажња требало би да осветли једну од најневероватнијих туристичких дестинација на Земљи.