Римски Пасето ди Борђо тунел за бекство папе или стаза за повратак изгубљене мушкости

За посетиоце је отворен Пасето ди Борђо који повезује Базилику Светог Петра и Кастел Сант Анђело у Риму и који је током свог постојања још од VI века прво био одбрамбена структура, затим тунел којим су се одводили заробљеници у Кастел Сан Анђело, а на крају и тајни пролаз намењен склањању папе из Ватикана у случају опасности.

„Овде је практично граница државе Ватикан и најзначајнија тачка која нам приказује историју и функцију овог пролаза званог Пасето. Овај издигнути пролаз је постао познат јер је овим путем, кроз покривени ходник који се налази испод, побегао папа Александар VI Борџија током француске опсаде 1494. године. Са једне стране се види купола катедрале Светог Петра, а са друге анђео на Кастелу Сант Анђело“, наводи Лука Меркури, директор музеја Кастел Сант Анђело.

Посетиоци италијанског главног града могу да прошетају пролазом којим је побегао и папа Клементе VII Медичи 1527. године, током пљачке Рима коју су починили војници Карла VIII, сакривши се у Кастел Сант Анђело који има два нивоа – пролаз на отворено који је служио стражи и са кога се пружа предиван поглед на Рим; као и подземни који је био прави тајни пролаз који је служио за бекство папама у ратним и осталим опасним ситуацијама.

Пасето је био део одбрамбеног објекта који се протезао од подножја Ватиканског брда до Хадријановог маузолеја, да би заштитио војни логор који је подигао у овом делу града око 547. године варварски вођа Тотила.

Око 852. године папа Лав IV саградио је градски зид, висок око пет метара, са шеталиштем, да би заштитио базилику Светог Петра и оближње зграде. Да би га подигао, он је искористио, где је то било могуће, већ постојећу структуру која је касније коришћена за изградњу Пасета каквог данас познајемо.

Неки научници кажу да је Пасето саграђен око 1277. године, током понтификата Никола III, папе који је пренео папску резиденцију из Латеранске палате у Ватикан. Други верују да су дела почела са Бонифацијем IX између 1389. и 1404. године, а завршила са Балтазаром Косом, или антипапом Јованом XXIII.

Током векова, Пасето је неколико пута модификован и обнављан за време неколико папа, укључујући Николу V (1447-1455), Сикста IV (1471-1484) и Александра VI (1492-1503), уз додавање стаза за патроле, зидине, карауле, утврђења и узвишења.

Постоји и легенда да је Родриго Борџија (папа Александар VI) користио овај пролаз да пи посећивао своје љубавнице. Из ове приче се изродио један веома необичан обичај, да ће мушкарац успети да поврати изгубљену мушкост ако прошета 77 пута напред-назад дуж 800 метара Пасета, што је нешто више од 60 километара.