Легендарни Каштел Ечка: Где су ловили цареви и свирао Франц Лист

Ово је место где је ловио Франц Фердинанд, свирао Франц Лист, боравио кнез Александар Карађорђевић, где су се због части жене изазивали двобоји, а због љубави подизале цркве. На 17 хектара земљишта, опасаног виским зидом, простире се Каштел Ечка – место на којем је писан највећи део историје овог дела Баната.

Све почиње 1. августа 1781. када је трговац стоком Лазар Лукач купио 17.300 хектара пустаре у Ечкој, а његов син Агоштон 1820. на имању подигао Каштел. Од самог отварања, ово место било је епицентар најважнијих дешавања у овом делу Баната.

„Кроз тих 160 година приватног власништва Каштела Ечка сви историјски догађаји су се превалили преко овог имања, али долазе и значајни људи. Каже се: 'Ко није био у Каштелу барем на једноме балу тај у Аустроугарској није био плаве крви‘“, наводи Ервин Газдаг, хроничар Ечке.

„Тако 1820. овде долази гроф Естерхази и са собом доводи Франца Листа који овде музицира два дана као деветогодишњак. По завршетку револуције долази један од највећих државника света, цар Јосиф II. Он је ступио на престо 1849, а већ 1852. долази да посети Каштел. Овде борави три дана, одлази да лови на језерима између Бегеја и Тисе, и ту вам је постао топоним Царска бара", додаје Газдаг.

Каштел су кроз историју пратиле сплетке, интриге, убиства, двобоји и љубавне приче. Једна таква везана је за римокатоличку цркву која се налази у непосредној близини каштела, и некада је припадала имању. Сигесмунд Лазар својој 40 година млађој супузи Викторији на дар 1864. године подиже цркву. Зато је многи називају 'црквом љубави'.

Каштел Ечка проглашен је спомеником културе 2001. године. Данас је у приватном власништву и представља пример успешно ревитализованог историјског и клутурног добра. Реконструкција је рађена под надзором Завода за заштиту споменика Зрењанина.

„Каштел је данас модеран угоститељски објекат који поштује традиционалне вредности са аристократском прошлошћу. Од 2007. када је комплетно реновиран до данас ми смо се трудили да сачувамо изглед и да не мењамо много садржаје који нису прилагођени објекту и његовој намени“, истиче Марија Петровић, директорка Каштела Ечка.

Кроз обилазак здања стиче се утисак да је каштел хотел-музеј. На сваком кораку изложено је по неко оригинално историјско благо, портрети власника, артефакти пронађени у околини имања, клавир на којем је те 1820. свирао Франц Лист. Некадашња балска дворана, данас ресторанска сала за ручавање, изгледом и даље подсећа на време када су се ту одржавале светковине. У великој мери сачуван је и аутентичан изглед ловачке собе грофа Хорнокурта са свим трофејима.