Читај ми!

Емпајер стејт билдинг – лепотица, звер и мед

Како данас, 93 године откако је саграђен, изгледа Емпајер стејт билдинг и зашто је и даље најпознатија зграда света.

Иако је изгубио статус највише зграде на свету недуго након што сам се родила, за мене је Емпајер стејт билдинг заувек остао симбол XX века. Синоним за нешто грандиозно и светско. За неки бољи живот о којем смо маштали.

Упркос чињеници да ми је требало више од педесет година да дођем и уверим се у то и уживо. 

Има виших, има лепших, има импресивнијих, али Емпајер стејт је један и његова слава не умире. Без њега Њујорк не би био оно што јесте, његова карактеристична силуета краси скајлајн Велике јабуке већ готово цео један век.

Попела сам се на највишу зграду света, Бурџ Калифу у Дубаију, и признајем, била сам помало разочарана оним што ми је понуђено. Од свега ми је остао скупи магнет за успомену, фотографије кичастог бљештавила од зграда тамо негде далеко доле и сећање на бесмислене шопинг молове, којима нема ни краја ни конца, а кроз које сте приморани да километрима базате, иако ништа не желите да купите.  

Та трка да се направи што више, што брже, што лепше, нешто што ће да импресионира свет, да би му из џепова извукло паре, била ми је некако скоројевићка.

Руку на срце, када је тог 17. марта давне 1930. године, на сасвим другом крају света, тамо где су први почели да зидају солитере, ударен темељ Емпајер стејт билдинга, замисао је била иста: трка ко ће бити виши. Да се престигне Крајслер. 

Али је та трка имала много више стила. Намера је била да се направи први солитер на свету који ће имати више од "магичних" сто спратова. Био је то најамбициознији грађевински подухват свог времена.

После незамисливо рекордних 410 дана, угао Пете авеније између 33. и 34. улице красила је права лепотица арт декоа. Са 102 спрата. Четири и по спрата ницала су сваке седмице!

Првог маја 1931. Емпајер стејт билдинг званично је отворио амерички председник Херберт Хувер, притиснувши дугме и упаливши први пут светла. 

Као највиша на свету, зграда је постала глобална атракција. Туристи из свих крајева долазили би да убаце десет центи у двоглед и са врха баце поглед на панораму Њујорка. 

А онда је уследио одличан маркетиншки потез. У марту 1933. премијерно је приказан Кинг Конг, филм који ће пронети славу иконе с Пете авеније у деценијама које ће уследити и доживети бројна римејк издања.

Пуне четири деценије Емпајер стејт је држао рекорд највише зграде на свету док га није претекла прва кула Светског трговинског центра у Њујорку, чија је судбина имала трагичан исход. 

Са својих 380 метара кровне висине и 443 метра са антеном, данас је на четвртом месту у Њујорку, шестом у Сједињеним Америчким Државама и тек на 43. месту у свету (према подацима са званичног сајта, иако га Википедија спушта и на 54. место). 

Ипак, његову славу као културне иконе Њујорка и Америке није превазишао нико. Овековечен је у више од 250 филмова и телевизијских серија и званично је највише фотографисана зграда на свету.

Стручна удружења сврстала су га и међу Седам чуда модерног света.

Сама зграда је, осим видиковаца и центра за посетиоце, пословни простор у којем су смештене многе престижне светске компаније. Са укупном површином од више од 250.000 метара квадратних, има свој засебан поштански број и капацитет да прими око 20.000 станара и још 15.000 посетилаца. 

Мало је познат податак да је, када су еколошки стандарди у питању, Емпајер стејт једна од најзеленијих зграда Њујорка. Изразито се води рачуна да у здању постоје зелене оазе и да се поштују еколошки принципи, али и не само то. Да ли сте знали да се у једном делу њујоршког симбола држе чак и кошнице са пчелама и производи мед?!

Једва сам поверовала када ми је то испричала моја симпатична домаћица Медлин Фацио, Њујорчанка италијанског порекла, задужена за односе с јавношћу. 

Открила ми је и много других занимљивих детаља. Рецимо, да је више времена било потребно да се направи аутентична макета Емпајер стејта у главном холу новог Центра за посетиоце, него да се сазида сама зграда! 

Раније су туристи долазили на Емпајер стејт само као на видиковац, да уживају у погледу на Менхетн, направе фотографије, посведоче незаборавним заласцима Сунца. Откако је пре неколико година направљен нови Центар за посетиоце, могу и много више од тога: да се на мултимедијалан начин упознају са историјатом, прођу времепловом готово стотину година кроз време, сликају се са легендарним радницима који су варили челичну конструкцију, али и искусе како је бити у шакама Кинг Конга! Барем на фотографији.

Занимљиво је да Емпајер стејт билдинг време прегазило није. И даље је најпознатија зграда света, највећа америчка туристичка атракција, за коју се карте најчешће купују унапред. Годишње га посети четири милиона људи. 

Иако је прошло толико година, холови и зидови архитектонске лепотице коју су дизајнирали Шрив, Лемб и Хармон и даље одишу истом оном отменошћу као и у време када је подигнута. Као да пред вашим очима оживљава једна епоха. 

Предложила сам Медлин да се за све оне који имају привилегију да раде у Емпајер стејт билдингу уведе „дрес код“, барем једном месечно: мушкарци а ла Кларк Гејбл, жене попут Грете Гарбо. 

Лепше би се уклопило у амбијент.

недеља, 21. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво