Ковачевића пећина из доба неолита, изазов је за истраживаче

Мрачним ходницима Ковачевића пећине донедавно су ишли само најхрабрији, а сада о безбедности туриста брину лиценцирани чувари. За индивидуалне посетиоце тренутно је доступан само део пећинских одаја, док је други отворен за групне посете уз посебну заштитину опрему.

"Пећина се састоји од две велике одаје од којих је једна осветљена и потпуно безбедна, други део пећине није толико истражен и у њу уводимо само групе од по десет људи“, рекао је Александар Ковачевић, чувар.

"Ови ходници воде око километар дужине, има на два три места где је мало пролаз незгоднији, и што дубље улазимо у пећину више има украса и сталагмита“, рекао је Рајко Марковић, чувар.

У ходницима су пронађени остаци пећинског медведа, али и метални предмети из праисторије и нешто млађи антички новчићи.

Ковачевића пећина једна је од најстаријих у нашој земљи и датира још из периода неолита, настала је радом реке, а на 950 метара њене дубине налази се и језеро. Овај споменик природе још није у потпуности истражен и представља прави изазов за бројне истраживаче.

"Поред језера има тај чувени Ружин стуб и има драперија које зовемо орлова крила тај баш је импозантан и велких су димезнија“, рекао је Рајко Марковић.

Инфраструктурне радове на уређењу Ковачевића пећине подражало је Министарства за заштиту животне средине. Урађен је мост, заштитна ограда, информативне табле. Најзахтевнији посао биће постављање расвете целом дужином пећинских ходника.

"Ковачевића пећина је једна од нових атракција Општине Крупањ и од почетка године имамо велики број туриста из наше земље и из иностранства", истакао је Дејан Михајловић, директор ТСО Општине Крупањ

"У плану су и наставак рада даље на том инфраструктурном пољу, дакле изградња једне кућице као инфопулта, затим експоната самих унутар саме пећине, поставка још додатних информативних табли“, рекао је Младен Стефановић, помоћник за туризам.

Улаз у Ковачевића пећину почеће да се наплаћује од следеће године, када сви планирани радови буду завршени.