Светлуцава грађевина која трепери усред пустиње

Зграда Мараја – чије име на арапском значи „огледало“ или „одсјај“ – концертна сала са 500 места, центар је друштвених збивања и простор који је угостио уметнике као што су Алиша Киз, Андреа Бочели, Енрике Иглесијас и Џони Леџенд.

Али Мараја је и уметничко дело сама по себи.

Смештена наспрам драматичног пустињског пејзажа у Ал-Ули, само 39 километара од епске архитектонске локације Мада'ин Салих, познате и као Ел Хиџр, Мараја је производ заједничке сарадње италијанске дизајнерске фирме Giò Forma Studio и Black Engineering-а.

„Заиста верујемо да ако зграда не може да се такмичи са пејзажом, требало би да га улепша“, каже за Си-Ен-Ен Флоријан Боје, архитекта који је пројектовао Марају.

„Имали смо срећу да посетимо локацију и били смо дубоко дирнути природним и културним значајем локације, тако да када смо послали наше решење, прво што смо написали било је ‘Овде не треба да се гради ништа видљиво, па ако заиста морамо да градимо, требало би да буде неприметна коцка са огледалима’“, додаје Боје.

Резултат, на који се чекало само шест месеци од концепта до испоруке и само 76 дана изградње, представљен је 2019. године.

Изазови локације

Стављање велике количине стакла усред ужарене пустиње може изгледати као рецепт како да заслепите путнике намернике.

Боје и његов тим кренули су у потрагу за материјалима који би нагласили околни пејзаж и заштитили грађевину од сунчаних, врућих услова.

Прво решење је била нова врста стакла – направљеног од бакра.

Студио Gio Forma је радио са америчком компанијом Guardian Glass на креирању Гардијан ултраогледала, прилагођеног производа за облагање који је направљен тако да поднесе топлу и сунчану климу Саудијске Арабије.

Зграда је обложена са укупно 9.740 панела.

„Домишљатост и упорност добро су се исплатили Guardian Glass-у јер смо морали да развијемо решења за јединствене потребе концертне дворане Мараја“, наводи Јасмина Хоџић, директорка маркетинга компаније за Азију и Блиски исток.

„Изазови које је представљао терен и временски оквир били су пред нама, али смо наставили", додаје.

Интензивна топлота може да доведе до оксидације стакла, па је тим развио посебан премаз за стакло на Мараји који ће моћи да одоли пешчаним олујама, огромним температурним флуктуацијама и другим свакодневним временским изазовима који су уобичајени у пустињи

„Суптилна закривљеност на фасади значи да, из даљине, зграда изгледа као светлуцава фатаморгана околне панораме – али како се посетиоци приближавају, виде савршен одраз себе.”

Уметност у пустињи

Иако је Мараја требало да буде у Ал-Ули у долини Ашар препуној палми, тачна локација је одабрана на начин који архитекта назива „аналогним“ – једноставним изношењем великих огледала у непрегледно пешчано пространство и одлучивањем које би место било најбоље.

„Највећи изазов је био стварање на чистој и нетакнутој територији незамисливих пејзажа који се развијају и откривају и са културолошке тачке гледишта, те стога још увек развијају свој идентитет и дизајнерски језик“, каже Боје.

Дакле, на који се језик дизајна Боје позива?

Поред Мараје, постоји права поплава уметничких пројеката која ничу на историјском подручју и око њега, у којима учествују нека од најпрестижнијих имена у свету културе.

Француски издавач уметничких књига Assouline објавио је серију наслова који приказују саудијску археологију и архитектуру. Излагач визуелне уметности DesertX је два пута приређивао изложбе у Ал-Ули, и доводио уметнике из целог света да стварају дела инспирисани локацијом.

То није све. Почетком ове године, Монд је известио да су „звезде-архитекте“, Ренцо Пијано и Ричард Роџерс, потписали уговор као консултанти на изградњи предстраже познатог париског Центра Помпиду у Ал-Ули, под радним називом Perspective Galleries.

Али Бојеово искуство у дизајнирању Мараје било је много више од обичне зграде. Он је за Си-Ен-Ен рекао да је и он остао опчињен Ал-Улом, толико да његова фирма сада тамо има сталну канцеларију.

И то није све

Иако би неки посетиоци могли бити задовољни једноставним фотографисањем Мараје и свих њених светлуцавих углова, било би погрешно да не уђу и у зграду.

Поред својих музичких наступа, Мараја је домаћин уметничким изложбама, најскорије прве изложбе Ендија Ворхола у Саудијској Арабији, легендарног америчког уметника који је црпео инспирацију из поп културе и реклама.

Још једна велика привлачност је Марајин ресторан, који се налази на крову са кога се пруже бескрајан поглед на пустињу.

Ресторан води британски кувар Џејсон Атертон, који је освојио Мишленову звезду за свој лондонски ресторан „Pollen Street Social”. Естетика је Европа-среће-Блиски исток, а све је дизајнирано у мезе стилу.

Хотел који је најближи Мараји је пространо одмаралиште Banyan Tree resort.

Инспирисан бедуинском културом, хотел има апартмане са отвореним деловима испод модерних шатора, као и отвореним огњиштима, приватним базенима и местима за посматрање звезда.

Неки гости одлучују да прошетају два километра долином, али хотел такође нуди аутомобиле за превоз између два одредишта.

Ипак, било да долазите пешке или аутомобилом, најбољи начин да видите Марају је да дођете више пута. Од ружичастог светла заласка сунца до светлуцавих зора, свако доба дана ствара потпуно другачији доживљај Мараје.