Калаврита – слободарски град и скијашки рај надомак мора
Водимо вас у Калавриту, градић смештен у живописним планинским пределима Пелопонеза и једно од најпознатијих скијалишта у Грчкој, удаљено свега двадесетак километара од мора.
Пре свега да исправим оне који су можда погрешили. Иако би већина наших људи име овог места изговорила КалаврИта, са акцентом на трећем слогу, правилно се изговара КалАврита, са акцентом на другом слогу.
Градић са мање од 2.000 становника, који је данас широм Грчке познат пре свега по својим снежним падинама окупаним сунцем, на којима уживају сноубордери и скијаши, веома је значајно место у грчкој историји.
Слободарски народ управо је овде отпочео устанак против Турака 1821. године, а са оближњег манастира Агиа Лавра патрански митрополит Герман благословио је и завијорио заставу устаника 25.марта. Тај дан се и данас слави као Дан независности Грчке.
Бунтовни становници Калаврите скупо су платили своју жељу за слободом и током Другог светског рата.
13. децембра 1943, у знак одмазде због убиства немачких војника које су заробили припадници грчког покрета отпора, Немци су стрељали целокупно мушко становништво, старије од 13 година, које је преостало у градићу и околини. Пред њиховим очима, жене и децу су затворили у школу и запалили је, а после масакра запалили и цело село. „Операција Калаврита“ коштала је живота готово 700 цивила. Само 13 мушких мештана је преживело. Они који су стрељани нису ни знали да су њихове мајке, супруге и сестре успеле да се спасу из школе у пламену, наводно захваљујући једном аустријском војнику, који је оставио откључана врата.
Споменик и велики крст на стратишту, као и музеј у центру места и данас подсећају на један од највећих злочина у Грчкој у Другом светском рату.
Надомак Калаврите налази се и, како се сматра, најстарији манастир у Грчкој, настао почетком четвртог века, Мега Спилео, изграђен око природне пећине и готово уклесан у стену високу 120 метара. Манастир је горео до темеља четири пута у својој историји и накнадном обновом добио садашњи изглед.
Смештен на 750 метара надморске висине у прелепим планинским пределима северног дела Пелопонеза, у подножју планине Хелмос, овај традиционални градић камених кућа је мали туристички бисер, како зими, тако и лети. Окружен је шумама, водопадима, пећинама са језерима и снежним планинским врховима.
Једна од атракција јесте и Одонтотос, чувена пруга уског колосека, која вијуга живописним кланцем Вураикос кроз брдовити крајолик од места Дијакофто на мору, све до Калаврите као последње станице и која представља право инжењерско ремек-дело италијанских грађевинара с краја XIX века.
Реч је о једној од најлепших железничких линија у Грчкој, коју неки сматрају и најспектакуларнијом пругом Балкана. Био је велики технички изазов савладати сурови терен стрмог стеновитог кланца. Колосек ширине 75 цм сматра се једним од најужих у свету.
Возови саобраћају три пута дневно, уколико временске прилике дозволе, а вожња је незабораван доживљај у било које годишње доба.
Зими Калаврита постаје скијашки рај.
Падине Хелмоса, покривене снегом, нуде бројна уживања за љубитеље спортова на снегу. Скијалиште је веома популарно, јер је најближе престоници Атини, на око 200 км удаљености. Од Патре, престонице Пелопонеза и трећег највећег града у земљи, удаљено је тек стотинак километара.
Скијалиште има 13 стаза за скијаше свих нивоа умешности, од почетника до професионалаца, укупне дужине 20 километара, смештених на надморској висини од 1700 до 2340 метара. Корисницима је на располагању и осам успињача и ски лифтова.
Оно што је најфасцинантније јесте да можете да се санкате, скијате или само сунчате на снежним падинама Хелмоса и, у истом дану, зароните у плаветнило Коринтског залива само 30-так километара даље (уколико сте, наравно, попут писца ових редова, љубитељ зимског пливања).
За оне који више воле планинарење и истраживање природних лепота, околина Калаврите има много тога да понуди.
Између осталог, и пећину са 13 језера на три нивоа у подножју планине Хелмос, прави дијамант за спелеолошке сладокусце.
Уколико имате среће, можда током планинарења налетите и на неку од ретких птица, орлова, соколова или лешинара, који су некада суверено владали небом над овим просторима, а данас су нажалост готово истребљени.
Да се заокружи уживање и за остала чула, и за гурмане Калаврита има штошта да понуди: од локалног вина, меда, маслиновог уља, до традиционалних грчких месних специјалитета и посластица.
Коментари