Читај ми!

Упознајте Лунд – град Бергманових „Дивљих јагода“

Лунд је градић на југу Шведске, познат по својој катедрали, универзитету, али и као место у којем је најпознатији шведски редитељ снимао своје ремек-дело.

Колико год мало времена да имате на располагању, Лунд је градић који вреди посетити.

На мање је од пола сата удаљености од Малмеа и на око сат вожње од данске престонице, Копенхагена, преко чувеног Ересунд моста, који спаја две државе и два града. Возови саобраћају сваки час и штета је не видети и Лунд, ако вас пут нанесе у овај део севера Европе.

У средњем веку у Лунду је било седиште надбискупије која је владала свим нордијским земљама, а та огромна верска моћ оличена је у велелепној катедрали, започетој у 11. веку, која већ столећима краси град и најрепрезентативнији је примерак романичке архитектуре у целој Скандинавији. Тренутно се реновира, па нажалост није могуће уживати у потпуности у свој раскоши њене архитектонске лепоте.

Побрините се да будете у цркви у подне, јер тада се оглашава њен чувени астрономски сат, који датира из 1440. године.

Локалне легенде о џину Фину, који је наводно помогао светом Лаврентију да сазида цркву и који је, заједно са својом женом остао окамењен у стубовима крипте катедрале, голицају машту знатижељника, али и немају много хронолошке утемељености (свети Лаврентије је живео у 3. веку), и само су још једна у низу сличних прича из фолклорне традиције скандинавских народа.

Лунд је миран и тих град у којем ћете мало виђати аутомобиле, али ћете бицикле сретати на сваком кораку. Цео центар града је једна велика пешачка зона.

Познат је по свом универзитету, основаном 1666. године, веома признатом у свету, са значајном репутацијом нарочито у медицинским истраживањима.

Импресивна главна зграда универзитета из друге половине деветнаестог века, попут белог споменика, симболизује традицију и моћ знања.

И та радна атмосфера се некако осећа на сваком кораку.

Овде живе хиљаде студената, не само из Шведске, него и из многих других крајева света. Зато је град права мала мултијезичка и мултикултурна оаза.

Можда баш зато, овде су усвојене и чувене ОЕБС-ове Препоруке из Лунда о учешћу националних мањина у јавном животу, које дефинишу и чувају мултиетнички и вишејезички карактер Старог континента.

Лунд је један од најстаријих градова у Шведској, а основао га је 990. године дански краљ Свен Рашљобради, син чувеног викиншког краља ујединитеља Харалда Плавозубог (Bluetooth) по коме је и модерна бежична технологија преноса података добила име. Средњовековни карактер града очуван је до данашњих дана и присутан свуда док шетате калдрмисаним градским језгром.

Ботаничка башта је права егзотична оаза у центру града, на осам хектара, са више од 7000 примерака флоре из свих крајева света које расту на отвореном у парку и многобројним стакленицима, који имитирају природне услове девет различитих климатских зона. Башта у научне сврхе, у склопу универзитета, постоји још од 1690. године, али је на садашњу локацију премештена у другој половини осамнаестог века.

Лунд је и град бројних музеја. Историјски археолошки музеј је други по величини и значају у Шведској, а веома је занимљив и тематски јединствен у свету Музеј уметничких скица и модела, који даје увид у стваралачки процес рада многих светски признатих уметника.

Када се огладни од шетње, вреди посетити живописну Салухален затворену пијацу, која постоји од 1909. године и прави је рај за сладокусце са својим штандовима препуним гастрономских специјалитета и ресторанчићима у којима може да се у њима ужива, или само поједе нешто с ногу „на брзака“.

И на крају дођосмо и до Бергмана. Истини за вољу, подсетила сам се да је један од највећих редитеља у историји кинематографије снимао део свог ремек-дела Дивље јагоде овде у Лунду, тек кад сам из њега већ отишла. Сетна и емотивна рекапитулација живота остарелог бактериолога, који из Стокхолма путује за Лунд где је докторирао 50 година раније, филм је који свакако завређује да се погледа опет. Макар и вас на то инспирисало тек неколико сати проведених у Лунду једног облачног и хладног новембарског дана.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 30. октобар 2024.
9° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи