Ах, тај Копенхаген – и Париз, и Амстердам, и Скандинавија у једном

„Господе Боже, прелепог ли града!“ – искрено ми се отео уздах дивљења већ током прве шетње данском престоницом.

Град који као да је покупио понешто из свих крајева Европе. Док базате Фредерикстадом, у околини краљевске палате Амалиjенборг, осећаћете се као да шетате Паризом; шарене куће у низу тик уз морске канале у Новој луци личиће вам на Амстердам; величанствена купола Мермерне цркве понеће вас у мислима до Рима и Ватикана, док ће вас окерасто-цинобер зграде од фасадних цигала са складним великим прозорима вратити у скандинавску реалност.

Само име града открива и разлоге због којих је основан, званично у 12. веку: Копенхаген у преводу значи „трговачка лука“. Богата комерцијална активност у граду и његов убрзани развој допринели су да он преузме улогу данске престонице, а највећи процват доживљава од почетка 17. века, за време владавине Кристијана IV.

„Законом се гради држава“ – натпис на импозантној класицистичкој згради Кривичног суда, као да управо у овој држави има највише смисла, јер то се види на сваком кораку. Копенхаген је изузетно безбедан град. Овде родитељи неретко остављају и бебе у колицима испред кафића, на свежем ваздуху, док они унутра пијуцкају кафу.

Данци се закона придржавају не зато што им у супротном прети казна, него зато што су на то навикнути од малена. Како је то сликовито описао локални водич Стјуарт: Стајали би данима на пешачком прелазу, ако би се семафор покварио и црвено светло им стално показивало да још није време да крену.

Симпатичног времешног Американца и грађанина света, који је живео у више од двадесет земаља, а посетио их још стотинак, супруга Данкиња довукла је у Копенхаген пре девет година. И препун је прича о Данцима, иако жали што није успео да је наговори да пензионерске дане проводе негде на југу Шпаније.

Данска је земља бицикала и у том смислу је, уз Холандију, водећа у Европи. У Копенхагену има више бицикала него становника и пет пута више бицикала него аутомобила. На свакој улици и путу јасно су означене и одвојене стазе за пешаке, бицикле и аутомобиле.

Једна од градских атракција је и Мала сирена, скулптура на хриди дуж шеталишта уз обалу, инспирисана познатом бајком Ханса Кристијана Андерсена која, истини за вољу, и нема баш много сличности са Дизнијевим цртаним филмом.

Невелика скулптура једно је од најсликанијих обележја града, иако уживо не делује нарочито импресивно. Када падне мрак, ни не покушавајте да се до ње прошетате. Једва ћете је и видети, јер нема никакву расвету, а и пут је слабо осветљен.

А писац из чијег је пера настала Мала сирена, али и многе друге бајке на којима су одрастале генерације широм света уопште није имао намеру да постане писац. Желео је да наступа на сцени и буде балетан. Појавио се једног дана те 1820. пред вратима стана познате балерине Ане Маргарете Шал на непланираној аудицији, али примабалерина није имала разумевања за амбиције 14-годишњег кракатог, високог и не баш грациозног момка, па је са индигнацијом одбијен. Легенда каже да је тај догађај касније инспирисао Ханса Кристијана Андерсена да, тужан и разочаран, напише своје Ружно паче.

Потом је желео да пева у опери и примљен је у хор дечака, али га је мутирање убрзо спречило да се оствари и у тој уметности. Судбина је хтела да сву своју унутрашњу сету, уметнички потенцијал, али и фрустрацију због неразумевања околине за привлачност коју је осећао ка истом полу, преточи у речи, оствари се као чувени писац и постане дефинитивно најпознатији Данац свих времена.

Још једног познатог Данца готово свакодневно помињемо и не знајући да то чинимо. Последњи викиншки краљ Харалд Плавозуби (Bluetooth) владао је у 10. веку и био познат као ујединитељ Данске и Норвешке. Надимак је добио по свом мртвом, тамном зубу, иако ће вам водич у Копенхагену сигурно испричати шаљиву причу да га дугује својој великој страсти – боровницама!

Пре више од двадесет година, када су се иноватори компјутерске и мобилне технологије из „Интела“, „Ериксона“ и „Нокиjе“ састали како би истражили начине бежичног повезивања електронских уређаја, пројекту су наденули име по скандинавском краљу који је постао познат као ујединитељ и неко ко је повезао два братска народа. И тако је настао bluetooth. Чак и његова опште прихваћена ознака, за коју многи мисле да је само модификовано слово „б“, у ствари су оригинални иницијали Харалда Плавозубог писани данским рунским писмом.

Данци су врло поносни на чињеницу да су прва држава у свету која је легализовала геј заједнице 1989, иако, нашалиће се, више из пореских разлога, него борбе за људска права.

Најстарији геј бар на свету налази се управо у Копенхагену, „Централхјернет“, и отворен је још 1917. године, као место где су, причало се, „мушкарци могли да се упознају са другим мушкарцима“. Од 1955. је и званично отворено декларисан као геј бар.

Копенхаген је познат и као гурманска дестинација, јер спада у градове са највећом концентрацијом Мишленових звезда, својеврсног Оскара кулинарства, по глави становника. Додуше, само за оне дубљег џепа.

Данска престоница је не само један од најскупљих градова на свету, него и град у којем су ексклузивни носиоци Мишленових звезда – најскупљи од свих. За „Ному“, ресторан који је, откад је основан пре 19 година, чак четири пута биран за апсолутно најбољи на планети, резервације се, кажу, примају и до пола године унапред, а за мени треба из новчаника истрести око 700 евра!

За огромну већину људи који то себи нити желе нити могу да приуште, остају локални специјалитети, попут смереброда (путер хлеба), или ароматичног глуга, скандинавске верзије куваног вина, који ће вас грејати током дугих зимских шетњи, или одличних данских уличних кобасица којима, према писању штампе, нису одолевали ни Бил Клинтон или Мишел Обама, када су одседали у екслузивном хотелу „Д'Англтер“ на Новом краљевом тргу.

Данска је остала краљевина до данашњих дана и најстарија је монархија у Европи и једна од најстаријих у свету, с традицијом дужом од хиљаду година. Краљевска породица, кућа Гликсбурга, у сродству је са готово свим владарима Европе.

Осамдесетдвогодишња Краљица Маргрете II је ове године прославила златни јубилеј – 50 година на трону и после смрти британске краљице Елизабете постала најдуже владајући монарх на континенту. Прва је жена на челу данске државе од 14. века, пре ње су се смењивали само „Кристијани“ и „Фредерици“.

Врло је интересантна као личност, свестрано образована, полиглота, страствени пушач, изузетно висока (1,82м), а своју уметничку црту испољава креирајући костиме за балетске и позоришне представе. Либералних је схватања, удовица је француског дипломате и охрабривала је и своје синове да брачну срећу пронађу са изабраницама без „плаве крви“.

Копенхаген је и град чији становници обожавају да буду на отвореном, да се забављају, пијуцкају и друже. Управо овде основана су и два (уз бечки Пратер, који је на другом месту) најстарија забавна парка на свету: Бакен из 1583. и Тиволи, основан 1843, у строгом центру, мали рај за децу у души, без обзира на године и узраст. Али, о њему ћемо посебно другом приликом.

Копенхаген је град изузетне архитектуре. Најлепши поглед пружа се са Округлог торња, прелепе грађевине из 17. века у оквиру комплекса Тринитатис, коју чине и црква и чувена библиотека. Лепотом нарочито плене замкови: Кристијансборг, у којем је смештен дански парламент; Амалијенборг, где је краљичина резиденција; Розенборг, музеј који сведочи о богатој данској историји и чува краљевске драгуље.

Величанствена је и зграда градске скупштине, а неизбежна за посетити и прелепа Карлсберг Глиптотека. Пиварски магнат и велики мецена и колекционар Карл Јакобсен сакупио је ту маестрална дела светског вајарства, али и сликарства.

Галерија садржи импресивну поставку француских мајстора импресионизма и експресионизма, нарочито Пола Гогена, који је био ожењен Данкињом и једно време живео у Копенхагену.

Променаде уз море се, осим живописним кућама у низу холандског стила, одликују и модерном архитектуром стакла и челика. Најимпресивнија од свих је зграда Опере, директно прекопута краљевске палате, чија је изградња коштала више од пола милијарде евра, а финансирао је и донирао држави 2000. године власник „Мерска“, највећег оператера теретних бродова на свету, у замену за отпис пореског дуга. Када је на дужност ступила нова влада испоставило се да дуг, изгледа, није ни постојао. Велелепна зграда остала је да краси данску престоницу.

Са те стране залива налази се и хипи колонија Кристијанија, такође занимљива за туристе.
Ипак, место где их има највише свакако је централна градска „штрафта“, улица Стрегет, најдужа шопинг улица у Европи, са својим бројним продавницама, сувенирницама и ресторанима, у којој увек зуји као у кошници.

Љубазна Хрватица из Сиска, Ивана, која ради у једној од сувенирница, прича нам да је Копенхаген и одличан град за студирање јер су факултети бесплатни (за држављане ЕУ). Она је дошла пре пет година и ту завршила постдипломске студије, али ипак не намерава да остане да живи.

У Копенхагену вам неће често бити потребне наочаре за сунце, нарочито ако га посетите у јесен или зиму. Током мог боравка у новембру све време је било облачно, влажно и хладно, али то као да се није ни примећивало. Колико ли би ми се тек допало да је било више сунца ....