Делос - острво на којем нико није смео да се роди ни да умре

Био је сунчан и ветровит октобарски дан када је брод крцат туристима секао високе таласе узбурканог Егејског мора, на полусатној маршрути од Миконоса до Делоса. 

Желела сам да током кратког боравка искористим прилику и видим и то "најсветије од свих острва", како га је описао песник Калимах, главни библиотекар Александријске библиотеке. Острво на којем су се рађали само бесмртни и на којем је обичнима било забрањено да умру.

Јуначила сам се по обичају у лаганој мајици без рукава, окружена гомилом људи у дебелим џемперима и ватираним јакнама. "Певаш као да пловиш на Делос", била је изрека древних Грка, и управо тако сам се осећала и ја.

Јахање на таласима немирног мора пријатно ми је голицало стомак, будећи детињу радост вожње на узбудљивом ролеркоустеру, али и сећање на слично, помало комично, путовање хидроглисером са Родоса на Тилос једног позног септембра. Седела сам тада на прамцу, цичећи од радости сваки пут када би гвоздена водена грдосија поскочила од силине узбурканог мора, а мој сапутник је, сав мужеван, али осетљивог стомака, испуштао Богу душу негде на задњим седиштима, док су га тешиле локалне грчке бакице, потурајући му марамице и воду, као да дворе Аполона.

А Аполон, Зевсов син, родио се управо овде, на Делосу, каже легенда, заједно са сестром близнакињом Артемидом. Бог сунца и светлости и богиња месеца и дивљине. Дан и ноћ. Два лица једног истог карактера.

Мајка Лето се у мукама порађала девет дана и ноћи, јер је љубоморна осветољубива Хера на Олимпу задржала богињу порођаја, остављајући супарницу да умире од болова.

На Делосу историју и мит оживљавате сваким удисајем. Некада велика космополитска медитеранска лука, носи трагове древних цивилизација још из трећег миленијума пре наше ере. Аполоново светилиште, саграђено у деветом веку пре наше ере, имало је панхеленски карактер и привлачило ходочаснике из целе Грчке.

Монументална Тераса лавова, света авенија коју је красило од девет до дванаест мермерних фигура лавова посвећених Аполону, поклон становника оближњег Наксоса, и данас је најсликанији призор са Делоса.

Острвце од свега 350 хектара прочуло се надалеко, а век и по пре Христа, проглашено је за слободну луку, те се у њему концентрисала сва трговачка делатност источног Медитерана. Скућили су се ту богати трговци, банкари, бродовласници из целог света, привлачећи својим капиталом и градитеље, архитекте и уметнике, па су на острву као печурке ницале велелепне палате и луксузне куће, украшене фрескама и мозаицима.

Епитет најсветијег острва, где се рађају само бесмртни, чувао је тако што су жене пред порођајем, као и суграђани на самрти пребацивани на суседно острво Ренеју, где су обични смртници смели да започињу и скончавају живот. На Делосу нико није смео ни да се роди ни да умре.

Према писаним сведочанствима Делос је убрзо постао највећи трговачки центар целог света, а његов просперитет и богатство, као и пријатељски односи са Римљанима, недуго потом постали су и главни узрок његове пропасти.

Острво су нападали и пљачкали непријатељи Рима и пирати, да би постепено било уништено и напуштено. На њему су остали спаљени храмови и рушевине кућа.

Археолошка ископавања започета су у другој половини деветнаестог века и трају и данас, откривајући јединствено сведочанство о цивилизацијама егејског света. Цело острво је под заштитом Унеска као археолошко налазиште и целина од огромног културноисторијског значаја.

Због могућег оштећења услед јаких северних ветрова, крхке мермерне скулптуре, попут лавова са Наксоса и других ремек-дела античке уметности која су ту ископана, чувају се у згради музеја на острву, која се нажалост тренутно реновира и затворена је за посетиоце. Њих су на самом налазишту замениле прецизно урађене реплике.

Као колевка европске културе и цивилизације, Делос је имао битан утицај на развој архитектуре и уметности током грчко-римског периода, а откривени споменици најречитије сведоче о његовом значају и величини.

У време највећег процвата, током другог и првог века пре наше ере, ницала су овде читава стамбена насеља, трговачка предузећа са својим складиштима, оснивана удружења банкара, бродовласника и трговаца. Постојао је чак огроман број светилишта посвећених страним религијама, храмова египатских, сиријских, феничанских божанстава и једна синагога. Делос је био права космополитска мултикултурна метропола.

Љубазна чуварка, ушушкана дуплим капуљачама, као штитом од константног северца, слика ме испред чувених лавова и показује ми кућицу на брегу у којој живи с породицом током лета. Неколико таквих објеката саграђено је на околним брежуљцима за смештај особља које даноноћно чува и одржава локалитет. Током зиме, када је острво затворено за посетиоце, остаје да дежура само пар чувара. И мачке.

Годишње ово налазиште посети око 100.000 људи.

Пењем се на Кинтос, Зевсову планину, на коју се ослањала Лето док је рађала његовог сина. Камене степенице и стаза као да вас воде директно у небо. И док сте у подножју закриљени и безбрижни, у тренутку када избијете на плато испод самог врха, изненада осетите удар ветра готово божанске силине, који ће учинити да се затетурате како бисте поново успоставити равнотежу.

Али сваки корак, сваки напор и грашка зноја током успињања биће оправдани и вишеструко награђени када горе стигнете, јер поглед са Кинтоса је баш такав - супериоран и божанствен. Или што би рекли они шкртог вокабулара: Врх!

Не знате на коју страну је лепше да баците поглед, ка античким стубовима и скулптурама под вашим ногама, низовима белих кућица Миконоса, које вам се шепуре са супротне стране, или бескрајној модрини Егејског мора прошараној само жућкастим кршем кикладског пејзажа.

И ту, путујући кроз време, осетите енергију хиљада ходочасника који су вековима долазили на ово свето место, препуни наде и вере, и схватите колико је живот тек зрно песка у огромном пешчаном сату историје и пожелите да вас никад не одведу на Ренеју, да останете ту, на острву бесмртних.