Туристи у Србији замерају доступност локација а хвале - храну и гостопримство

Просечан страни туриста у Србији је и старији и платежнији него што смо мислили. Хвали осећај безбедности у нашој земљи, а замера што неке туристичке атракције нису прилагођене особама са инвалидитетом и еколошку очуваност. То су само неки од резултата истраживања које је финансирала Европска унија а у посао је, поред њихових експерата, био укључен и Републички завод за статистику.

Пројекат вредан милион и 200 хиљада евра обухватио је чак пет хиљада испитаника.

Просечан страни туриста у Србији има 41 годину, запослен је или предузетник. Путује сам или са партнером.

Србију је посетио више од три пута или први пут. Допутовао је авионом или колима. Задржао се пет ноћи и трошио 90 евра дневно.

У Београд је дошао због посла, а туристички је обишао Шумадију и Западну Србију.

„Србија има збиља велике потенцијале за развој туризма, и оно што је важно има потенцијала за развој целогодишњег туризма. То су природа, култура, градови, села, ресурси за развој спортског туризма, гастрономија, енологија и други", каже Зринка Марушић, експерт за статистику туризма.

Страни туристи у Србији хвале безбедности, гостопримство, атмосферу, храну, природу, смештајне објекте.

Замерају што у мањим местима нема довољно организованих излета и водича, а неке атракције нису добро повезане јавним превозом, пешачким и бициклистичким стазама, нити су прилагођене особама са инвалидитетом.

Примећују да се не води довољно рачуна о заштити животне средине.

„Оно што би по мени представници надлежног министарства, националне туристичке организације требало да ураде јесте да седну са тим људима из заводаза статистику и да сад у том обиљу података извуку друге релевантне информације, да укрсте податке, да схвате шта се заиста дешава по неким појединим сегментима - како у погледу тога шта радити у домену туристичке политике и посебно шта радити у домену маркетинга, јер оно чиме желите да управљате, то морате да мерите. Ово је сјајан начин да се то мери", истиче Бојан Зечевић, професор на Економском факултету у Београду.

Последње туристичко истраживање у Србији, урађено је пре 15 година, а да би подаци били упоредиви са европским, мора да се ради много чешће.

„Ми ћемо имати на неки начин обавезу да сваке треће године реализујемо ову анкету, вероватно ће неки елементи бити мало промењени, то ће све да се види и да се сазна", додаје Бошко Трмчић, начелник у Републичком заводу за статистику.

Свега два одсто страних туриста у Србију долази из медицинских ралога, углавном код стоматолога или због неких мањих хируршких интервениција, а наши су потенцијали за развој тог вида туризма су већи. То је само један од показатеља великог туристичког истраживања, а има их још много.