Само Санторини

Оно што прво осетите када слетите или допловите до овог вулканског острва, јесте његов космополитски карактер. На сваком кораку чућете импресивно лингвистичко богатство света. Санторини је препун туриста из Француске, Италије, Латинске Америке, САД, Канаде, скандинавских земаља, Кине, Јапана, Филипина, са Новог Зеланда… буквално са свих меридијана. И наравно, из свих, али баш свих земаља бивше Југославије.

Ово острво никада не спава, живот се на њему одвија пуном паром у свако доба дана и ноћи.

На Санторинију фото-апарат нећете испуштати из руку – једноставно, гдегод да се окренете, од погледа вам застаје дах.

Живописне беле кућице, црквице и хотели, карактеристичних плавих прозора и купола, који се терасасто спуштају низ тамну вулканску литицу, обасјани неуморним грчким сунцем и уоквирени дубоким плаветнилом Егеја. Призори као са најлепше летње разгледнице или туристичког проспекта, пружају се свуда око вас и маме вас да направите само још један снимак, само још из овог угла…

Враћаћете се на иста места унедоглед, јер нећете моћи да се одлучите да ли вам је тај нестварни призор лепши и раскошнији у цик зоре, у смирај дана, или усред ноћи.

Када кажем да је Санторини (можда) најлепше острво у Грчкој, то је закључак неког ко је деценијама темељно и са неизмерном љубављу и уживањем истраживао сваки кутак ове прелепе медитеранске земље: од млечно-тиркизних плажа Лефкаде, Кефалоније, Антипаксоса и осталих јонских острва, преко смарагдно-аквамарин комбинације зеленила и мора Скопелоса, Скијатоса и других Спорада или северноегејских острва, до господског шарма саронског архипелага или средњовековне и пастелне егзотике Родоса, Симија и других Додеканеза.

Тај спој плавог, белог и монденског понудиће вам и нека друга кикладска острва, али оно што има Санторини, то нема ниједно од њих.

Геолошка особеност овог острва, коју дугује природним катастрофама које су га задесиле у прошлости, од ерупција још увек живог вулкана, до многобројних разорних земљотреса, учинила га је толико јединственим и толико другачијим од осталих.

Не пропустите да посетите археолошки локалитет Акротири, сведочанство древне цивилизације која је овде цветала пуних 500 година, од краја трећег миленијума пре наше ере, а онда у трену нестала, попут Помпеје, у ерупцији вулкана у 16. веку п. н. е.

Према мишљењу многих историчара, управо ова култура је инспирисала Платона за причу о потонулој Атлантиди, која вековима не престаје да голица машту писаца, истраживача и авантуриста.

Бићете изненађени достигнућима овог кикладског народа, чије су двоспратне зграде огромних прозора, са којих се, током ведрог времена могао видети и Крит, плениле лепотом својих маестрално осликаних фресака.

Фантастично очувана сликарска ремек-дела непознатих уметника, попут Плавих мајмуна, Младих боксера, Рибара или Жена које беру шафран, красила су унутрашњост ових здања, а сада се чувају у праисторијском музеју у престоници Фири, заједно са предметима, намештајем и грнчаријом пронађеним на локалитету.

Овај древни народ имао је напредан и за тај временски период незамислив систем водовода и канализације, поплочане улице, развијену производњу квалитетне грнчарије и друге занате. Трговали су са другим културама на Медитерану, али и водили љуте поморске битке.

Занимљиво је да у ископинама нису пронађени остаци ниједног тела, што сведочи да се читав народ евакуисао на време, пре него што је њихове домове потопила ужарена лава.

Не пропустите да бродом одете да обиђете још активни вулкан на оближњем острвцету Неа Камени, чија је последња ерупција била 1950. године, осетите мирис сумпора и на моменте угледате ситне трачке дима из његовог кратера. Успут ћете се окупати у топлим минералним изворима, посетити суседно насељено острво Тирасију и уживати у погледу на Ију и Фиру са морске стране.

Полазна тачка ових излета је Стара лука, место у подножју Фире, одакле вас до врха води дуга кривудава камена стаза од 587 степеника, којом неуморно крстаре магарчићи и мазге, тужних погледа, носећи на својим леђима знатижељне туристе.

Вожња на мазгама кошта 10 евра, али не због цене, него из протеста и поштовања према овим сиротим животињама, препоручујем вам да у силаску до луке пређете овај пут пешке и доживите и тај напор, и то сунце, и тај загушљиви мирис магарећег измета успут.

У повратку се можете попети и модерном успињачом, која такође пружа прелеп поглед на Калдеру. Вожња траје тек неки минут, а кошта 6 евра.

У луци ће вас мамити неодољиви мириси тек спремљене рибе из неког од аутентичних ресторанчића уз море. Пробајте свеже гриловане лигње или хоботнице уз изненађујуће добар хладни локални розе.

Осим „престонице“ Фире, смештене на највишој литици у централном делу острва, најпопуларније место на Санторинију је Ија, коју странци у незнању најчешће изговарају Оја, јер се на грчком пише Оиа, али се дифтонг „ои“ чита „и“.

Безбројне беле кућице и ветрењаче на тамној литици пружају се у овом месташцу, смештеном на крајњој северозападној тачки острва, у сва три правца, стварајући тако на стотине видиковаца са задивљујућом панорамом.

Разорни земљотрес 1956. године, најјачи у Европи у 20. веку, у потпуности је сравнио са земљом ово насеље и проузроковао цунами и последице на цео кикладски архипелаг, али је оно касније обновљено у потпуности.

Ија је посебно позната по свом заласку сунца, па посетиоци из свих места похрле касно по подне ка Ији, да присуствују том спектаклу.

Готово нестварно делују те непрекидне реке хиљада људи на уској стрмој калдрми, док се враћају после испраћаја сунца на починак.

Санторини својим амбијентом делује као пејзаж са неке друге планете. Такве су му и плаже. Овде нећете уживати у хладу борова и маслина на белом песку, као на неким другим рајским острвима у Грчкој, али његове плаже имају неку другу, лунарну драж.

Од црног шљунка и камена у Камарију, преко антрацит сивог ситног песка Перисе и Периволоса, до нестварно извајаних облика стена на километарској Влихади и, најчувеније од свих, Црвене плаже, на којој се комотно може снимати научнофантастични филм чија се радња дешава на Марсу.

Смештена у близини археолошког налазишта Акротири, Црвена плажа је нешто око чега се треба мало помучити, козјом стазом преко брда, али не претерано захтевном.
Сваки труд се исплати, јер плажа ће вас очарати и погледом и амбијентом.
Засметаће вам можда једино гужва.

Када је реч о ценама, можемо слободно да демистификујемо разне постковид туристичке митове. Иако, уз Миконос, важи за најексклузивније грчко острво, цене на Санторинију нису, како би неко жаргонски рекао „ударање по ушима“.

На Црвеној плажи, примера ради, обичне лежаљке и сунцобрани коштају десет евра, оне удобније дрвене са мадрацем су 15.

У Камарију се лежаљке и не наплаћују, али се подразумева наручивање пића или хране из ресторана који су их поставили. Ако не желите, не морате да потрошите више од три и по до пет евра за кафу или гирос. Био је додуше крај јуна, можда су цене нешто кориговане кад је кренула пуна сезона.

Најскупље лежаљке су у Периси, 20 евра за пар, уколико је први ред до мора, али остали редови иза коштају десет евра.

И цене у ресторанима нису много више него у другим местима у Грчкој, у просеку око 20-30 одсто. Под условом да не изаберете неки ексклузивни ресторан уклесан у литицу с погледом на залазак сунца, можете појести врло пристојан оброк рибе уз море за 12 до 15 евра и допунити га чашом вина за четири, пет евра.

Санторини је вероватно најромантичније острво на свету. Није случајно што је чест избор заљубљених парова за егзотично венчање или медени месец.

Многи управо овде добију инспирацију да поставе судбоносно питање.

Колико је то учестало, сведочи и необична, помало комична реклама на једном сервису за прање веша: Перемо веш, шијемо венчанице по мери!

Али заиста није редак случај да, уз незаборавни залазак сунца за вулканом, падне и понека просидба, награђена аплаузом случајних пролазника.

Стотине фотографа нуди и израду професионалних портфолија на атрактивним локацијама. Обући ће вас у дуге хаљине од јефтиног тафта дречавих боја, чије ће шлајере, како би се немирно вијорили на ветру, подизати њихови асистенти, скривени иза ћошка, тако да не уђу у кадар.

Група крупних тамнопутих Американки стрпљиво се знојила у тим шареним одорама, чекајући свој скупо плаћени сет кичастих фотографија.

За оне који немају такве амбиције, довољан је и обичан селфи за незаборав.

Ви и – само Санторини.