Лепоте Кукавице, чист ваздух, вода, дарови природе – али и пропали макадмаски пут

Била је то љубав на први поглед из које су се изродиле идеје, храброст, па и лудост да се крене у авантуру. Лепота Кукавице, чист ваздух, вода, дарови природе, били су на дохват руке. Заврнули су рукаве, обновили дедовину, уложили превише љубави у сваки кутак и створили драгуљ сеоског планинског туризма у крају.

„Пошто сам ја из Тимочке крајине родом и стварно не знам и даље свакога дана се све више и више заљубљујем у овај крај“, каже Селена Јовановић, власница етно-комплекса Сунчев брег.

Уместо да напусте земљу и оду у Швајцарску где Новичини родитељи раде деценијама, дипломирани правник и економиста одложили су дипломе и постали архитекте, градитељи, кувари, менаџери, чистачи.

„Нико није веровао да ћемо успети у свему томе, али полако идемо ка успеху“, каже Новица Јовановић.

До њих стижу само намерници. Већина се враћа да ужива у домаћој храни, лепом смештају, тишини, да уберу трешње, малине, чак и дудиње.

„И да се види и да се прошета, ту је прелепа шума, прелепа природа, прелеп предео. Домаћини су одлични“, истиче Емилијан Алманаж, гост из Владимировца.

„Има свега, шумске јагоде смо јутрос брали, ишли смо да једемо, у 4 сата смо устали да идемо у печурке“, каже Љиљана Дунић, гошћа Београда.

И све би било много лакше да до њиховог домаћинства не води нешто више од три километра пропалог макадамског пута.

„Лепо је да се живи, ал' кад имаш пут“, напомиње Стана Ранђеловић из махале Липова Чука.

„Наш заселак Баре је део Слатине, у ствари, до Слатине никада нисмо имали пут, буквално је непроходан“, додаје Селена Јовановић.

Улагањем у боље путеве можда би се још неко осмелио да следи пример Јовановића који сањају да повежу лепоте источне и западне падине Кукавице. Десетак километара од Сунчевог брега до вучјанског краја, за сада је непремостиво.