Манастир Ђипша, један од бисера Свете горе фрушкогорске

Манастир Ђипша проглашен је спомеником културе изузетног значаја Републике Србије 1990. године. О самом манастиру најстарији сачувани писани помен је у рукописном четвероеванђељу које је настало крајем 15. века.

Манастир је познат и Турцима који га наводе у свом попису из 1566, године, али под именом манастир Светога Николе у селу Липовици. Од настанка до данас неколико пута је паљен, рушен, али увек обнављан.

„Почетком 20. века је дошло до мало веће обнове и 1980. године је дошла мати Евловија са још једном сестром, и тада је настала, заиста, нека духовна обнова манастира, и матријална. Црква је поправљена, звоник је поправљен. Звоник је иначе дограђен и припрата у 17. веку, и био срушен, а са њиховим доласком почело и то да се ради. Рађено је дуго, рађено је деценијама зато што није било довољно финансија, али уз Божју помоћ је рађен са љубављу, и резултати тога се сада виде. У последње време манастир почиње да живи заиста и духовним животом. Има отац који редовно служи службу, сестре које су ту да одрже манастир, људи који долазе да се молитвено помоле са свима нама, тако да је за неко кратко време доста тога урађено. Надамо се да ће то бити још боље. Пут нам треба, пут нам је јако лош“, наглашава монахиња Харихина.

Поред Ђипше, Фрушку гору краси још 21 манастир и сви су подједнако туристички изазов, како за домаће тако и иностране туристе.

Фрушкогорски манастири су настали у период великих сеоба. Постали су центри који су неговали култ последње српске деспотске породице, Бранковић, зато је свака обнова порушених манастира право богатство не само у духовном, већ и у сваком другом погледу.