Капија земљотреса која би могла да споји две катастрофе – расед Сан Андреас под највећим притиском у последњих хиљаду годинa

Два велика тектонска раседа у Јужној Калифорнији, Сан Андреас и Сан Хасинто, налазе се под највећим притиском у последњем миленијуму, што значајно повећава вероватноћу великог земљотреса. Ово алармантно откриће потиче из нове студије научника са Универзитета Хаваја у Манои, која је објављена у часопису Journal of Geophysical Research: Solid Earth.

Анализа не само да потврђује да је регион у "критично напетом стању", већ указује и на могућност да би будући потрес могао да буде далеко разорнији него што се раније претпостављало, активирајући оба раседа истовремено.Научни тим наводи да су студије које су рађене прецизне.

"Наши резултати показују да су нивои напрезања на више сегмената раседа сада на или изнад највиших вредности забележених у последњих хиљаду година и да је регион можда способан за велику, прожимајућу руптуру која укључује оба система раседа", изјавила је водећа ауторка студије Лилијан Буркхард, геофизичарка са Универзитета у Берну.

"Земљотресна капија" која би могла да споји две катастрофе

Кључни елемент студије је улога планинског пролаза Кахон, који се налази око 100 километара североисточно од Лос Анђелеса. Овај пролаз представља критичну тачку где се раседи Сан Андреас и Сан Хасинто приближавају. Истраживачи су открили да Кахон функционише као својеврсна "земљотресна капија" која може или да заустави ширење потреса са једног раседа на други, или да га пропусти.

"Открили смо да пролаз Кахон може деловати као 'капија', понекад блокирајући велике руптуре да пређу између раседа, а понекад им омогућавајући да прођу и укључе оба система у један догађај", објаснила је Буркхард. Услови који одређују да ли ће се "капија" отворити или остати затворена зависе од тога колико су нивои напрезања на оба раседна система усклађени у тренутку потреса. Тренутно су нивои стреса на оба раседа су на историјском максимуму.

Историја потреса на овим просторима дуга је хиљаду година и велики је водич за будућност

Како би дошли до ових закључака, научници су креирали софистицирани, физиком заснован компјутерски модел. У њега су унели хиљадугодишњу историју земљотреса у региону, реконструисану на основу геолошких доказа попут радиокарбонског датирања померених седимената и записа у годовима дрвећа.

Овај модел је симулирао како се тектонски притисак постепено акумулирао и ослобађао дуж два система раседа током векова.

Покретањем симулације тим истраживача проценио је тренутну количину акумулираног стреса. Последњи велики потрес који је погодио овај део раседа Сан Андреас био је земљотрес код Форт Техона јачине 7,9 степени 1857. године. Од тада је прошло више од 160 година, током којих се енергија, која би се иначе ослободила у великим земљотресима, непрестано гомилала до, како студија наводи, "нивоа без преседана".

Шта ако се капија отвори?

Сценарио "отварања капије", имао би далеко теже последице од потреса ограниченог на само један расед. Такав догађај би истовремено погодио густо насељена подручја која укључују Лос Анђелес, Сан Бернардино, Риверсајд и долину Коачела. Критична инфраструктура, попут главних аутопутева, железнице и енергетских коридора који пролазе кроз пролаз Кахон, била би угрожена.

"У погледу јачине, заједничка пукотина која прелази пролаз Кахон могла би да достигне магнитуду од 7,4 до 7,8 и погоди далеко веће подручје него догађај настао једном раседном линијом", рекла је геофизичарка Буркхард.

Према подацима из симулације, сегмент Сан Хасинто Бернардино бележи највеће оптерећење у читавој хиљадугодишњој реконструкцији. Историјске симулације су показале да су се заједничке пукотине дешавале када је разлика у напрезању између два раседа била минимална. Данас се систем брзо приближава таквом стању.

Ипак, Буркхард наглашава да циљ студије није паника, већ позив на хитну акцију и припрему. Ово није предвиђање када ће се земљотрес догодити, већ квантитативна научна процена ризика. Градски планери и хитне службе требало би да заједничку пукотину дуж раседа Сан Андреас и Сан Хасинто третирају као реалну могућност, а не као далеки, најгори могући сценарио.

"Јужна Калифорнија се суочава са значајним и растућим сеизмичким ризиком, а време за припрему је сада, а не након следећег земљотреса", закључила је водећа ауторка студије Лилијан Буркхард, геофизичарка са Универзитета у Берну.