Како уметничке инсталације могу учинити пластични отпад опипљивијим

Наука нам говори да пластика живи заувек. Од океана до урбаних улица, загађење пластиком постало је геолошки маркер који дефинише наше време – испреплетено је са природом, а опет често тешко уочљиво.

Уметност се може користити и да се повеже јавност са проблемом загађења, кроз радионице где се учи о могућностима поновне употребе пластике за израду предмета, али на неодговорно понашање човека могу указивати и интерактивне уметничке инсталације направљене од пластике за једнократну употребу.

На овим изложбама, посетиоци не само да гледају пластични отпад, они га доживљавају као живописан материјал који је способан да покрене нове еколошке разговоре и креативне приступе поновној употреби.

Један такав пројекат је Kraal Designedisposal, који је 2010. године покренула графичка дизајнерка Катарина Димитријевић. Започет је као разигран експеримент: истраживање циркуларности пластичног отпада, претварање одбачених предмета у уметност и позив публици да преиспита шта бацимо.

Инспирација се може пронаћи током најобичније шетње обалом реке, мора или језера, а након олуја неретко се могу наћи и комади материјала за израду радова.

Призор са којим се често можемо сусрести је обала прекривена алгама, шкољкама, медузама – и пластиком. Похабани и окрњени таласима, фрагменти пластике разлажу се на ситније комаде – микропластику коју морске животиње гутају.

„Тај једноставан сусрет на плажи Витстејбл и реци Медвеј постао је искра за Екологије пластичног отпада“, наводи Катарина Димитријевић која је приредила изложбу заједно са уметницом Карином Бренд.

Посетиоци изложбе Екологије пластичног отпада наишли су на пластичне облаке који су висили са плафона. Стојећи испод њих, људи су инстинктивно гледали увис – проверавајући небо, примећујући ситне детаље.

Катарина каже да се нада да је посетиоце поставка подстакла да размисле о томе како пластика циркулише кроз ваздух.

Кроз њене радионице и заједнички дизајниране инсталације, учесници постају део рада. Помогли су у обликовању њеног рада Beach Wrack и учествовали у процесу који спаја креативност, бригу и промишљање о животној средини.

Током стварања, вођени су разговори о отпаду и очувању природе, што је истакло присуство пластике и мале гестове кроз које људи могу другачије да се позабаве отпадом.

„Уметничка дела која настају су више од само естетике. Она су покретач разговора и подстицај на размишљање, показујући да је изазов лошег управљања пластичним отпадом и системски и лични. Верујем да инсталациона уметност може бити витално средство у еколошком дијалогу – оно које претвара радозналост у свест, а свест у акцију“, поручује дизајнерка.