Србија учи од Шведске – комбинација хидро, нуклеарне и енергије ветра

Шведска је пример земље да може без производње струје из угља, али само зато што 40 одсто електричне енергије обезбеђује из хидроелектрана, а чак 30 одсто је нуклеарна енергија, док 25 одсто енергије добијају из ветра и мали део од сунца и биогорива.

Петину производње сада извозе, али поред тога, кажу, морају се убрзано спремити за изазове које доноси раст потрошње.

„До 2045. Шведска ће удвостручити потрошњу електричне енергије првенствено због развоја дата центара, коришћења клима-уређаја и електификације транспорта. Зависни смо од струје и важно је да обезбедимо сигурност снабдевања. Требају нам нови капацитети и обновљиве и нуклеарне енергије. За то треба обезбедити финансирање и тражили смо подршку Европске комисије. Глобално тржиште утиче и на цене струје, па морамо да наставимо електрификацију како бисмо ојачали електроенергетски систем земље“, каже Моа Форсторп, шеф за међународна питања у министарству за климу и привреду Шведске.

„Издвојио бих две ствари. Једна је диверзификација у приступу енергетској транзицији. Шведска је комбиновала различите чисте технологије како да декарбонизује свој електроенергентски сектор водећи рачуна о националном контексту и потенцијалима и дошли су до неке формуле хидроенергија заједно са нуклеарном и енергијом ветра. И ми слично размишљамо у том правцу. Нама је циљ да у наредном периоду пробамо да направимо сличан микс где ће бити места, како за нуклеарну, тако и хидро и друге обновљиве изворе енергије. Друга ствар коју бих истакао тиче се процедура за добијање дозвола у овој области која је врло важна за даље инвестиције и транзицију. Шведска је на пољу имплементације тога ефикаснија“, истиче Раде Мрдак, саветник у министарству енергетике.

И у Шведској кажу да глобално тржиште и криза утичу и на цене нафтних деривата. Како би ублажили последице скупог горива смањили су порез. Цене деривата се овде мењају на дневном нивоу, а тренутна цена бензина је око 1,7 евра, а дизела око два евра.