Китови из јата окупили се да помогну женки током порођаја и младунчету

Деветнаестогодишња женка по имену Раундер била је окружена члановима породице и другим члановима заједнице док је требало да на свет донесе своје друго младунче.

Тим иза међународног Пројекта Сети (Project Ceti), који покушава да одгонетне како китови комуницирају, био је у чамцу у близини јата од 11 китова код обале карипског острва Доминика 8. јула 2023. године.

Током скоро пет и по сати, научници су документовали понашање групе. Посматрали су животиње из чамца, снимали их дроновима и бележили звукове испод површине воде. Подаци које су прикупили, а који су обједињени и објављени у четвртак у часописима Scientific Reports и Science, представљају изузетну реткост у историји науке.

Од 93 врсте китова – групе која укључује китове, делфине и морске плискавице – човек је само девет имао прилику да посматра како се рађа у дивљини. Још ређе смо били сведоци ситуација у којима су китови, који нису у сродству са мајком, помагали.

Члан тима Пројекта Сети, Шејн Геро, рекао је за New Scientist: „Ово је први доказ о помоћи при порођају сисара који нису примати. Фасцинантно је видети међугенерацијску подршку баке њеној ћерки која се порађа и подршку других женки са којима мама није у сродству“.

Порођај је трајао 34 минута. Током порођаја, друге одрасле женке су зарониле испод леђног пераја женке Раундер, често пливајући на леђима док су главама окренуте ка њеној гениталној регији.

Одмах након рођења, понашање јата се „брзо променило“ и сваки члан групе постајао је активан, наводи се у студији објављеној у часопису Scientific Reports. Сви одрасли су додиривали бебу главама и телима, написали су истраживачи. Китови су усмеравали њушке ка новорођенчету, гурали га около, под водом и изнад површине воде.

Ово фасцинантно понашање потиче из периода пре више од 36 милиона година и верује се да је последица јединствене историје китова. Након што су њихови далеки преци напустили воду и прилагодили се животу на копну, китови су једини сисари који су се вратили у океан. Поновни улазак у воду захтевао је неке еволутивне трикове како би се спречило дављење новорођенчади.

На пример, младунци китова се рађају тако што најпре излази реп, а не глава као што је то случај код других сисара. Међутим, иако новорођене уљешуре постају талентовани пливачи у року од неколико сати, оне могу да потону непосредно након рођења.

Дакле, други китови морају да подигну младунче „како би спречили новорођенче да потоне, а истовремено и да би олакшали његов први удисај“, наводе истраживачи.

Примати, укључујући људе, једини су други сисари за које се зна да помажу једни другима током порођаја.

Комуникација се променила кад су наишли незнанци

Научници су такође забележили како китови производе многе звукове, укључујући значајне промене у „вокалном стилу“ током важних догађаја, наводи се у студији. Једна од таквих ситуација била је када се група друге врсте китова приближила јату уљешура након порођаја.

Промене у вокалном изражавању сугеришу да се група координисала како би подржала порођај – или заштитила новорођенче, наглашавају истраживачи. Уљешуре имају једну од најдужих трудноћа у животињском царству, са периодом гестације који траје до 16 месеци. Када се младунци роде, већ су дугачки четири метра. Ослањају се на мајчино млеко најмање две године.

Како расту, млади постају центар своје друштвене заједнице и други помажу у чувању деце док мајка тражи храну.

Након што је порођај снимљен 2023. године, јато није поново виђено више од годину дана. Затим је новорођенче примећено са Акром и Аурором – осталим млађим члановима јата – 25. јула прошле године.

Преживљавање прве године био је добар знак да ће кит достићи одрасло доба, закључили су стручњаци који су део Пројекта Сети.