Јединствене лабораторије еволуције – у пећинама Камбоџе откривене змије које нико до сада није видео

Ново истраживање пећина у северозападној провинцији Батамбанг открило низ врста које су нове за науку, укључујући тиркизну јамичасту змију, летећу змију, неколико гекона, два микро-пужа и две стоноге.

Змија и три новооткривене врсте гекона се још увек формално именују и описују. Остали налази су званично признати током истраживања биодиверзитета, у којем је истраживано 64 пећине на 10 брда између новембра 2023. и јула 2025. године, а објављено је у недавном извештају.

Свако брдо и пећина у камбоџанском стеновитом крашком пејзажу – термин за пејзаж настао када се стене распадају, формирајући велике пећинске изворе, потоке и вртаче – је изоловано од осталих.

Свака од њих делује као сопствена „острвска лабораторија“ еволуције, која садржи бројне различите облике живота који су се прилагодили свом нишном станишту, како наводи британска добротворној организацији за заштиту природе „Фауна и Флора“, која је водила истраживање заједно са камбоџанским Министарством животне средине и теренским стручњацима.

„Замислите то као њихову сопствену вињету биодиверзитета, где природа изнова и изнова изводи исти експеримент независно“, наводи у саопштењу еволуциони биолог Ли Грисмер, професор биологије на Универзитету Ла Сијера у Калифорнији, који је подржао истраживачки тим.

„Обилазимо ова одвојена места и анализирамо ДНК врста и видимо како је експеримент текао. Неке изгледају слично, неке изгледају другачије, и анализирајући ово можемо стећи представу о томе које су покретачке силе иза начина на који су еволуирале“, додаје проф. Грисмер.

На пример, док су истраживачи идентификовали једну врсту пругастог гекона са савијеним прстима названог Cyrtodactylus kampingpoiensis, током теренског рада 2024. године, пронашли су четири различите популације које се развијају на различите начине.

„Ако заиста желимо да сачувамо биодиверзитет на овој планети, морамо да разумемо шта све постоји“, напомиње проф. Грисмер. „Не можемо заштитити нешто ако не знамо да постоји.“

Глобално угрожене врсте попут сунда панголина, зеленог пауна, дугорепог макака и северног макака са репом такође су пронађене у пејзажу током најновијег истраживања.

Само „загребали површину“

Биолог за заштиту природе Пабло Синовас водио је тим за фауну и флору у Камбоџи, радећи са локалним истраживачима како би стекао представу о терену током дана и – „забавни део“ – потрага за створењима попут змија и гекона ноћу, „када су најактивнији, када излазе из скровишта“, како је рекао у изјави за Си-Ен-Ен.

Тим би кренуо након заласка сунца са бакљама,и проводио сате прелазећи „оштар, каменит терен, претражујући сваку пукотину, пећину, стену, грану, вегетацију. Заиста свуда. Била је то лепа потрага“, рекао је Синовас.

Неке пећине у региону садрже и до милион слепих мишева, иако истраживачки тим није улазио у пећине са великим колонијама слепих мишева због здравствених проблема, наводи се у извештају.

Крашки пејзажи који се простире на 20.000 квадратних километара чини око девет одсто површине Камбоџе, а како се наводи у извештају, „велики део тога још увек је непознат науци“.

Четрнаест пећина које раније нису биле испитане регистроване су на једном крашком брду у округу Банан у провинцији Батамбанг. Синовас тврди да су истраживачи само „загребали површину“ у погледу биодиверзитета који чека да буде откривен у екосистемима ширег пејзажа у Камбоџи.

Поред тога што су домаћини разним врстама, многе пећине се користе као светилишта или за медитацију и друге ритуале, а посећују их туристи и ходочасници. Међутим, крашка станишта су угрожена непланским вађењем цемента, као и прекомерним туризмом, ловом на дивље животиње, сечом шума и шумским пожарима.

„Али, очигледно је да ако уништите подручје где живе одређене врсте, а те врсте не живе нигде другде, онда бисте аутоматски потенцијално довели до изумирања врста – у неким случајевима, врста које још нису ни описане“, наглашава Синовас.