Научници упозоравају на све масовније цветање морских алги и трава због загађења вода

Током протекле две деценије, цветање морских алги се ширило запањујућих 13,4 одсто годишње у тропском Атлантику и западном Пацифику, а најдраматичнији пораст догодио се после 2008. године, наводе истраживачи са Универзитета Јужне Флориде.

У новом научном раду, група истраживача објашњава да би ова промена могла да потамни дубље слојеве воде, мењајући њихову екологију и геохемију, а такође може убрзати и климатски распад.

„Пре 2008. године није било пријављених већих цветања макроалги (морске траве) осим саргасума (род смеђих макроалги) у ​​Саргасовом мору. На глобалном нивоу, чини се да сведочимо промени режима од океана сиромашног макроалгама до океана богатог макроалгама“, рекао је Чуанмин Ху, професор океанографије на Колеџу за морске науке при Универзитету Јужне Флориде и водећи аутор рада и истраживања.

Ху и његове колеге спровели су истраживање као одговор на извештаје о интензивирању цветања морских алги у Атлантику и Пацифику. Резултате су објавили у струлном часопису Nature Communications.

Најпознатији пример, Велики атлантски саргасумски појас, видљив је из свемира, а протеже се од Мексичког залива до ушћа Конга. Остала цветања укључују прстен око Чатамских острва код Новог Зеланда, који је НАСА снимила овог месеца, и „црвену плиму“ која је избила код обале Флориде.

Научници су користили вештачку интелигенцију да би скенирали 1,2 милиона сателитских снимака океана снимљених између 2003. и 2022. године. Модел заснован на посебном типу машинског учења, такозваном дубоком учењу коришћен је за детекцију сигнала плутајућих алги. Процес је трајао неколико месеци.

Тим, који каже да студија пружа прву глобалну слику алги које плутају у светским океанима, открио је да се цветање морских алги повећавало у површинским слојевима за 13,4 одсто годишње током испитиваног периода. Цветање микроалги, попут фитопланктона, такође се повећавало, али по релативно скромнијој стопи од једног постотка годишње.

„Оно што је вредно пажње јесте да се већина повећања плутајућих макроалги и микроалги догодила у последњој деценији, у складу са убрзаним глобалним загревањем океана од 2010. године“, нагласили су аутори студије.

У раду су идентификоване прекретнице 2008, 2011. и 2012. године за три врсте морских алги у различитим океанима.

Међутим, док су морске алге попут саргасума успевале у неким регионима, фитопланктон није показао сличне реакције на променљиву средину, што сугерише да би њихов раст могао бити осетљивији на промене температуре и еутрофикацију.

„Ако је то случај, верујемо да је већ дошло до промене режима у океанографским условима у корист макроалги, што ће имати дубок утицај на радијативно дејство у атмосфери и доступност светлости у океану, као и на секвестрацију угљеника, биогеохемију океана и стабилност горњег океана“, упозорили су амерички истраживачи.