Три срца, плава крв, отров, мастило, постоје од давних времена – необичне чињенице о хоботницама

Плава крв код хоботница не потиче од краљевских гена, него од бакра. Оне су бескичмењаци, главоношци и имају велику потребу за кисеоником. Због тога у њиховом телу хемоцијанин ефикаснио преноси кисеоник на ниским температурама. Због тога је њихова крв љубичасте боје, за разлику од људи код којих је хемоглобин на бази гвожђа, па је крв црвена.

Хоботнице имају три срца

Два срца им служе за пумпање крви кроз шкрге, а треће служи за циркулисање органа. Срце које циркулише престаје да куца док хоботница плива, што објашњава зашто ови главоножци више воле да пузе: пливање их исцрпљује.

Зашто остављају мастило када су у опасности или у самоодбрани

Када се осете угроженим, хоботнице у свом бегу испуштају млазеве мастила, које им даје могућност да брзо побегну јер се вода од њега замути. Унутар својих кесица са мастилом производе меланин, исти тамни пигмент који се налази у нашој коси и кожи. Мастило такође садржи тирозиназу, једињење које пече очи предатора и привремено паралише њихова чула мириса и укуса. Мастило хоботнице је добра одбрана и није отровно.

Отров и камуфлажа бојама

Све хоботнице, као и сипе и лигње су отровне, иако је само плавопрстенаста хоботница која насељава воде Аустралије опасна за људе. Истраживачи су открили да отров хоботнице садржи протеине сличне онима које производе рибе надувњаче и рибе јежњаци, као и неке отровне змије.

Хоботнице су, као и лигње и сипе мајстори камуфлаже, јер мењају боје.Ова хроматска виртуозност збунила је научнике јер, упоређујући очи главоножаца са нашим, они би требало да буду слепи за боје. За разлику од људи, који имају три врсте рецептора за боје и виде комбинације црвене, плаве и зелене, главоножи имају само једну врсту.

Међутим, пажљивије посматрајући зенице хоботница у облику тегова, истраживачи су поставили хипотезу да су зенице попут призми које разлажу белу светлост у одвојене боје дуге. Променом облика очних јабучица, хоботница може да фокусира различите таласне дужине, или боје.

Осам кракова хоботнице могу истовремено да обављају одвојене задатке захваљујући нервном склопу, попут мини-мозга који је у основи сваког од њих и контролише његово кретање. Краци који се увијају и развијају, испуњени са више од 2.000 појединачно покретних вакуумских чашица, садрже две трећине неурона ове животиње. Опремљене хемијским сензорима који не само да осећају, већ и осећају укус и мирис.

И тако док се хоботница концентрише на лов, њени краци је померају напред, тестирају воду и океанско дно, испитују пукотине у коралима, а можда чак и отварају већ уловљену шкољку.