Ухваћено и пуштено младунче велике беле ајкуле код обале Црне Горе

Упркос томе што се често мисли да велике беле ајкуле не залазе у Јадранско море, та врста насељава читав Медитеран, али је популација мања него некада.

У већини медитеранских земаља, па тако и у Црној Гори циљани лов на велике беле ајкуле је забрањен, наводи РТЦГ.

„Захваљујући господину Митровићу, добили смо веома редак и вредан податак са научне тачке гледишта. Како се и препоручује, он је ослободио живу јединку из мреже док је још била у мору и Институту доставио све информације о улову, заједно са фотографијама, на чему смо му захвални“, поручили су из Института.

У Црној Гори је забележен само један напад ајкуле на човека, средином прошлог века.

„Од превентивних мјера, препоручује се избегавање пливања у зору, на већим удаљеностима од обале, или у близини риболовних активности. На нашој страни Јадрана напади се дешавају изузетно ретко, а последњи са фаталним исходом догодио се у Хрватској пре пола века – 1974. године“, наводе у објави Института.

Последњи напад у Јадрану десио се 2008. године код острва Вис у Хрватској, без смртног исхода, када је ајкула напала рониоца који је са собом носио уловљену рибу.

„Временска разлика између последња два напада на источној страни Јадрана износи више од 30 година. Као и у случају било које друге дивље животиње, није могуће предвидети хоће ли се, када и где напад догодити", кажу у Институту.

У Јадрану и другим деловима Медитерана, недавно је спроведено истраживање италијанских колега са намером да се пронађе и означи јединка ове врсте. И поред вишегодишњих покушаја, ниједна бела ајкула није забележена.

„Ајкуле, раже и химере, односно хрскавичаве рибе, спадају међу најугроженије групе кичмењака на свету. Савремени научни подаци указују на то да се више од трећине врста из ове групе суочава с пријетњом изумирања. У посљедњим деценијама напори за очување хрскавичавих риба значајно су повећани. Међу многим разлозима, кључни је правилно функционисање морских екосистема, које зависи од ове групе риба, која контролише бројност популација многих врста морских организама", објашњавају из Института

Велика бела ајкула (Carcharodon carcharias) једна је од најпознатијих врста животиња у свету, а њена Медитеранска популација сматра се критично угроженом. Налази ове врсте у Медитеранским земљама постали су веома ретки и често се појединачно описују у научној литератури.

Иако одрасле јединке ове врсте могу представљати потенцијалну опасност за човека, напади ајкула су уопште нешто што се ретко дешава. Већина људи има урођени страх од животиња које могу бити опасне по нас, што је у потпуности разумљиво. Ипак, кроз правилно информисање, без сензационализма, може се увидети да је учесталост напада ајкула на људе знатно мања у поређењу са многим другим животињама, чак и неким од оних које сусрећемо свакодневно.

Природњачки музеј Флориде води светску базу напада ајкула на човека. Према њиховим подацима, током 2024. године забиљежена су четири напада са фаталним исходом, по један у: САД-у, Западној Сахари, Египту и Малдивима. Ова статистика обухвата све врсте ајкула, не само велику белу.