Царских пингвина све је мање – лед је све тањи

Научници који прате највећу врсту пингвина на свету користили су сателитске снимке за процену станишта и начина живота шеснаест колонија пингвина на Антарктичком полуострву, у Веделовом мору и Белингшаузеновом мору, што представља скоро трећину светске популације царских пингвина.

„Оно што смо установили било је за око 50 одсто горе и од најпесимистичније процене живота популација пингвина, а за истраживања смо користили компјутерско моделирање", наводи Питер Фретвел, који прати кретање дивљих животиња из свемира у Британском антарктичком истраживању (БАС).

Истраживачи истичу да климатске промене покрећу пад популације, али брзина опадања броја јединки је посебан разлог за узбуну.

Студија, објављена у часопису Nature Communications: Earth & Environment , открила је да је број праћених колонија опао за 22 одсто у претходних 15 година.

Ово се може поредити са ранијом проценом смањења од 9,5 одсто на целом Антарктику између 2009. и 2018. године.

Глобално загревање проређује и дестабилизује лед испод ногу пингвина у њиховим гнездилиштима.

Последњих година неке колоније су изгубиле све своје младе јер се лед испод њих отопио, па су младунци пропадали у море и пре него што су били довољно стари да се носе са леденим океаном.

Фретвел је истакао да ново истраживање указује да је број пингвина у опадању од почетка праћења 2009. године и да су климатске промене допринеле томе, јер загревање ствара друге изазове за пингвине, попут већих падавина или све већег продора предатора.

„Царски  пингвини су вероватно најјаснији пример где климатске промене заиста показују свој ефекат. Нема риболова. Нема уништавања станишта. Нема загађења које узрокује опадање њихових популација. То су само температуре леда на коме се размножавају и живе, а то су заправо климатске промене", наглашава Фретвел.

Забрињавајући резултати истраживања

Царски пингвини, познати и као Aptenodytes forsteri, броје око четвртину милиона парова који се размножавају на Антарктику, наводи се у студији из 2020. године.

Беба царског пингвина излази из јајета које је мужјак грејао током зиме, док женка у пару за размножавање креће на двомесечну риболовну експедицију.

Када се врати у колонију, храни младунче, а затим се оба родитеља смењују у потрази за храном.

Да би преживели сами, младунци морају да добију водоотпорно перје, а то је процес који обично почиње средином децембра.

У новом истраживању, спроведеном током октобра и новембрта 2024. године, коришћени су сателитски снимци високе резолуције, пре него што регион Антарктика урони у зимски мрак.

Фретвел је истакао да би будућа истраживања могла да користе друге врсте сателитског праћења, попут радара или термалног снимања, како би се проучавале популације краљевских пингвина у мрачнијим месецима, као и да снимања обухвате и друге колоније пингвина.

„Морамо да проучимо остатак популације како бисмо видели да ли се овај забрињавајући резултат преноси на цео континент“, рекао је Фретвел, додајући, да се проучаване колоније сматрају репрезентативним. Постоји нада да ће пингвини у будућности отићи даље на југ у хладније регионе, али је додао да није јасно „колико ће дуго тамо издржати“.

Компјутерски модели су предвидели да ће ова врста бити близу изумирања до краја века, ако људи не смање емисије које загревају планету.

Најновија студија упозорава да би слика могла бити још гора.

„Можда ћемо морати да преиспитамо те моделе сада када имамо нове податке. Имамо ову депресивну слику климатских промена и пада популације чак и брже него што смо мислили, али није прекасно“, сматра Фретвел.

„Вероватно ћемо изгубити много царских пингвина, али ако се људи промене и ако смањимо или преокренемо емисије штетних гасова, онда ћемо спасити  популацију царских пингвина.“