Тајна могуће „Атлантиде” коју пустињски песак крије пет хиљада година

Сматрало се да је пустиња на Блиском истоку огромна пешчана површина без живота – све до открића града старог 5.000 година. На том простору некада је цветала древна цивилизација. Трагови ове цивилизације, коју су истраживачи открили, налази се око три метра испод површине пустиње.

Баш дуго тај део пустиње Руб ел Хали, који се налази близу Саудијске Арабије и Дубаија, сматран је беживотним понором, па је назван Празна четврт.

Руб ел Хали простире се на површини од 650.000 квадратних километара и највећа је непрекидна пешчана пустиња на свету, која обухвата већи део јужног дела Арабијског полуострва.

Легенда о митском граду названом „Атлантида песка”

Према легенди, град Убар је уништен и нестао под пешчаним динама. Нагађања су да је уништен због природне катастрофе или га је стигла казна богова.

Тајна скривена испод песка коначно је откривена!

Све је почело 2002. године, када је шеик Мухамед бин Рашид ел Мактум, први човек Дубаија, приметио чудне формације у динама док је летео изнад овог дела пустиње у свом хеликоптеру.

Ова сазнања су довела до тога да тим истраживача почне даље да претражује и локалитет је подвргнут ископавањима. Тако је истраживачки тим открио Сарук ел Хадид, који је постао археолошко налазиште за које се верује да је део цивилизације старе 5.000 година. Археолози су на том локалитету пронашли артефакте укључујући грнчарију и кости животиња.

Истраживачки тим са Универзитета Калифа у Абу Дабију користио је радар са синтетичком апаратуром (SAR) како би открио и разумео шта се крије испод пустињског песка.

Та врста технологије открила је поред артефаката и металне структуре под земљом.

Дајана Франсис, шефица Катедре за науку о животној средини и геофизичке науке на Универзитету Калифа, рекла је: „С обзиром на климу и чињеницу да је велики део земље пустиња, било је превише изазовно испитивати пустињу на терену. Зато су сателитски снимци били кључни. Била нам је потребна опрема која види испод песка.”

Резултати студије указују на то да су некада постојала насеља и путеви тамо где се сада налази пустиња.

Сматра се да је, иако је предео сада сув и песковит, некада био седиште просперитетног друштва. Претпоставља се да је део пустиње некада био богат језерима.

„Археолошка истраживања овог подручја доприносе напорима да се очува наслеђе. Још постоји много тога што свет треба да сазна о људима који су живели на овом подручју пре 5.000 година. Откриће овог локалитета је први корак ка бољем разумевању и сазнањима како су изгледале ране цивилизације на Арабијском полуострву”, закључила је Дајана Франсис, шефица Катедре за науку о животној средини и геофизичке науке на Универзитету Калифа.