Игуане морепловци – на сплаву од растиња прешле 8.000 километара Тихог океана од Америке до Фиџија

Испрва се мислило да су можда прешле преко Азије и Аустралије пре него што је вулканска активност одгурнула острва далеко ка океану. Ново истраживање, међутим, указује да су игуане извеле миграцију какву ниједна врста копненог кичмењака није успела.

Преко сплава од ишчупаног дрвећа, жбуња и ниске вегатације, ови гуштери су препловили раздаљину од 8.000 километара. Путовање је апсолутни рекорд за било ког копненог кичмењака за раздаљину пређену преко океана.

До сада се претпостављало да су на исти начин стигле до острва Галапагос и на Карибе. Ипак, сматрало да се да су острва Фиџи предалеко за такву врсту путовања.

У новој студији, истраживачи су анализирали гене 14 врста игуана широм Америка, Кариба и Фиџија. Открили су да су игуане на Фиџију у најближем сродству са пустињским игуанама Северне Америке и да су се две групе раздвојиле пре око 31 милион година.

Према статистичком моделу, највероватнији начин на који су се прошириле на острва Фиџи јесте плутајући на сплаву од растиња из Северне Америке.

„Имајући у виду све што до сада знамо, ово је далеко најреалнији сценарио“, каже Кевин де Квејроз, еволутивни биолог са Националног музеја за природу „Смитсонијан“ који није учествовао у студији.

Идеалне за дуга путовања

Истраживање, које је објављено у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, наводи да је путовање трајало неколико месеци, а пустињске игуане су можда биле и идеални кандидати за тако нешто јер су прилагођене да буду отпорне на дехидратацију, а могле су да се хране биљкама на којима су плутале.

„Ако бисте морали да изаберете кичмењака за тако дугачај пут на сплаву преко океана, игуане би биле идеалне“, наводи за Гардијан аутор студије Сајмон Скарпета са Универзитета у Сан Франциску.

Многе врсте игуана на архипелагу Фиџи су угрожене, а на острвима такође живи и инвазивна врста зелене игуане.