Умете ли да пронађете велику ушару у природи

Буљине се препознају по карактеристичном оглашавању, а њихово пребројавање обавља се у сумрак, од почетка фебруара до средине марта, јер се у то доба године оне гнезде.

„Мужјаци који имају своје територије а немају женке, покушавају да нађу женку тако што их дозивају својим љубавним зовом, а они мужјаци који имају среће, који већ имају партнерку, они се једноставно оглашавају да би ту везу учврстили“, објашњава Драженко Рајковић са Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду.

Типично станиште ових птица су побрђа са камењарима.

„Мора да постоји нека групација стена или нека литица, да у тој некој близини има довољно отворених терена где птице могу да лове пошто су буљине предатори. Закључили смо по досадашњим истраживањима да у том неком појасу између 300 и 500 метара најчешће бораве“, каже Миливоје Вучановић, чувар природе у заштићеном природном добру „Вршачке планине“.

Педесетак љубитеља природе из неколико градова, после теоријске обуке, вежбало је детектовање буљина на неколико локација у општини Књажевац.

„Рекли су нам да чујемо какав је препознатљив звук мужјака и да, ако имамо среће, можемо наићи и на мужјака и на женку“, наводи Душан Филиповић из Књажевца.

Његова суграђанка Јелена Петровић истиче да се зна да су то птице које су на врху ланца исхране, да практично немају природних непријатеља. Јелена Филиповић каже да је информације пронашла на интернету и да би волела да чује сову.

Полазници обуке у Књажевцу обилазиће терене у околини својих места и путем онлајн формулара пријављивати податке о броју детектованих јединки.

Центар за истраживање биодиверзитета ускоро ће подићи интернет сајт за пријављивање осматрања, али и случајних угинућа или убијања буљина како би се сачувала ова заштићена врста птица.