Запостављених пет врста животиња које тихо и брзо изумиру

Животиње као што су морски коњић, сунчев медвед, слатководна корњача, лењи лори, дугонг тј. морска крава, угрожене су врсте на које се не обраћа довољно пажње појединих стручњака и јавности, како сматрају проучаваоци – због недовољне медијске пажње.

Морски коњић

Према неким проучаваоцима, пад глобалне популације морских коњића је између 50 и 80 одсто, у последњих 20 година.

Свих 38 врста овог стидљивог створења су, као и многе врсте, суочене са претњама на неколико начина. Живе у приобалним водама, што их чини рањивим по питању губитака станишта, услед људског развоја.

У традиционалној кинеској медицини постоји велика потражња за морским коњићима, који се користе за ублажавање бубрежних обољења и проблема са циркулацијом. Према организацији за очување природног света "Seahorse Trust“, годишње се искористи 150 милиона морских коњића у кинеској медицини.

Популарност кућних акваријума одговорна је за још милион „отетих“ морских коњића, наводи организација. Док се годишње легално тргује са 25 милиона морских коњића, процењује се да још 125 милиона иде на црно тржиште, јер је често кријумчарење и сушених морских коњића.

Сунчев (малајски) медвед

Процењује се да се бројност сунчевих медведа смањила за 30 одсто у последњих 30 година.

Сунчеви медведи настањују већи део југоисточне Азије, од Бангладеша, преко Јунана у Кини, и до Борнеа у Малезији, али су регионално изумрли у великом делу подручја, укључујући Сингапур и делове Кине. Разлог је станиште које брзо нестаје, будући да се велики делови низијских шума крче, легално или не, за комерцијални узгој монокултура, посебно палминог уља.

У шуми која им преостаје, лове их ловокрадице које траже медвеђе шапе и жучну кесу, јер и једно и друго поскупљује на црном тржишту. Прво се користи као кулинарска посластица, а друго због наводних лековитих својстава при лечењу жучи, упала, болова и других проблема са јетром.

Стручњаци упозоравају да је мало људи који раде на спасавању сунчевог медведа, сви са неадекватним финансирањима, ниским нивоом политичке подршке и неприметне подршке јавности.

Слатководне корњаче

Пад популације корњача у Азији током протекле деценије био је толико нагао да је настала „криза азијских корњача“.

Различите врсте корњача и слатководних корњача се јављају у малој густини широм света, од којих свака има карактеристике прилагођене специјализованим стаништима.

На пример, корњача са змијским вратом на острву Роти има врат дуг 20 центиметара и била је ендемична за острво Роти у Индонезији када је откривена. Постоји један главни узрок њихове угрожености, а то је илегална трговина корњачама као кућним љубимцима и као храном.

Иако губитак станишта и загађење воде представљају озбиљну претњу овим фасцинантним гмизавцима, њихово месо доводи их у праву опасност. Како југоисточна Азија постаје богатија, потражња за овим врстама је нагло порасла.

Лењи лорији

Четири од пет подврста, које се налазе између Бангладеша и Кине, све до Индонезије и Филипина, доживеле су пад популације за 30 одсто у последњих 25 година. У међувремену, број јаванских спорих лорија је опао за 80 одсто у истом временском периоду и сматра се критично угроженим.

Смањење популације ових примата сличних лемурима повезано је са огромним губитком станишта, јер су џунгле очишћене због пољопривреде, односно комерцијалних плантажа индијског ораха, палминог уља и пиринчаних поља. То је натерало споре лорије у баште, насеља и обрадиве површине, где се сусреће са још већом претњом за опстанак.

Када живе самостално, лори често не могу да преживе стрес хватања и транспорта, када се убацују у кутије или вреће и шаљу до Русије, Јапана и Сједињених Држава. Ако се желе продати, њихови отровни секутићи се секу, што доводи до инфекције и смрти.

Дугонг (морска крава)

У Квинсленду стопе улова дугонга су 1999. године биле само три одсто од онога што су биле 1962. године, у области која се сматра релативно сигурним уточиштем за морске краве.

Дугонгови имају традиционални распон који обухвата воде 48 земаља и 140.000 километара обале, од источне афричке обале и Мадагаскара, преко Блиског истока и индијских обала, до Аустралије и Папуе Нове Гвинеје.

Дугонги су проглашени изумрли у водама Тајвана, Маурицијуса и Малдива, а студије показују да се у бившим „упориштама“ попут тајландског Андаманског мора, филипинског архипелага и Шри Ланке, колоније од мање од 100 јединки боре да преживе.

Опстанак дугонга у великој мери зависи од доступности морске траве, а чињеница је да ова врста пати од несташице хране. Канализација, прилив пољопривредних хербицида и тешки метали доводе до оштећења морске траве, чији опоравак може трајати више од деценије.

Запетљаност у мрежу, водни саобраћај, али и загађење приобалних вода и последични губитак морске траве је највећи проблем за ове осетљиве звери. 

Женке рађају само једно младунче, са периодом од две до седам година између трудноћа. Када се узме у обзир ниска стопа репродукције, тек тада се може сагледати жалосна животна слика ових животиња, које немарност и недовољна пажња јавности „подржавају“ у тихом изумирању.