Прва година нефинансијског извештавања у Србији – које су обавезе компанија
Компаније у Србији су почетком године почеле књижење нефинансијских обавеза у складу са директивама и и-ес-џи стандардима. То значи одговоран однос према животној средини, запосленима и климатским променама. Одиторска кућа "Прајсвотерхаус Куперс" у марту отвара конкурс за најбоље лидере и компаније у зеленој трансформацији.
Европа је решила да наредних 25 година потпуно истисне емитовање штетних гасова насталих сагоревањем фосилних горива, а већ наредних година почеће кажњавање фирми које не примењују ЕСГ стандарде.
Обавезу нефинансијског извештавања за добављаче за сада имају фирме које запошљавају више од 250 радника, имају већи обрт од 150 милиона евра и најмање 20 милиона евра нето имовине.
"Примена ове директиве је у фазама, ове године је прва година извештавања, извештаваће се за 2023. План је до 2029. да се постепено у фазама прошири обим обухвата ове директиве, тако да мање више обухвати све и ове веће компаније које послују на територији Европске уније", каже Иво Ђукановић, партнер Пројекта ИСГ.
Немачке компаније недвосмислено шаљу поруку добављачима, ма одакле долазили, да ће морати поштовати људска права и све ЕСГ стандарде.
"То је пре свега питање чајлд лејбора, односно присилног запошљавања деце, права на правичну накнаду, права на синдикално удруживање. У оквиру еколошких стандарда су права на заштиту животне средине, односно право запослених да буду заштићени у вези са емисијом ЦО2, односно угљен диоксида, што намеће обавезе ка коришћењу зелених енергија", истиче адвокат Игор Лукач.
Већ сада је време да се фирме информишу о ланцу снабдевања приликом настанка сарадње или склапања нових послова.
"Треба означити спремност компаније да израде своје стратегије одрживости и да буду спремне да податке који се тичу тих стратегија прате, мере и да буду у стању да о њима извештавају. Санкције нису толико јасне у самој директиви у овом тренутку, али с обзиром на начин и висину инсистирања од стране регулатора, али и од стране пословних партнера, мислим да ће највећа санкција бити заправо индиректна, кроз губитак даљих уговора", наводи Теодора Пасуљ из компаније "Прајсвотерхаус Куперс".
Уз ЕСГ стандарде једнако је важан си-бам стандард. Према њему ће и увозници робе из земаља које нису чланице ЕУ трпети сличне трошкове за уграђене емисије штетних гасова.
Ово ипак дотиче само одређене гране, попут индустрије цемента, гвожђа, челика, алуминијума, вештачког ђубрива, водоника и електричне енергије.
Коментари