Природна обнова семена Панчићеве оморике још увек је енигма за научнике

Панчићева оморика је пре више десетина милиона година, у доба терцијара, била далеко шире распрострањена, али је наступајући период леденог доба преживела једино на подручју на коме је и данас налазимо, те се зато може називати и „живим фосилом“. Највећи део њених популација у Србији налази се у оквиру Националног парка Тара, и у Србији је строго заштићена биљна врста.

На Сајму књига је представљена књига, Панчићева оморика у Националном парку Тара, ауторке Драгане Остојић.

У питању је уподобљена докторска дисертација намењена најпре научној и стручној јавности, али и широј публици која је поклоник природе и интересују је природне реткости, наводи гошћа Јутарњег програма, ауторка књиге.

„Панчићева оморика је у оквиру свог бивствовања успела да задржи неке старе атавистичке особине и да те старе атавистичке особине још увек из делова некадашњих својих потомака очува на простору Балканског полуострова, односно очува на простору Западне Србије, Источне Босне и сада, нешто касније је пронађено изоловано налазиште у кањону Милешевке“, додаје Остојићева.

Наравно, Панчићева оморика као реликт и ендемит има и способност да се кад се нађе у неким бољим условима средине, као на пример у парковима, јако лепо успева, додаје ауторка књиге, али нигде није показано да је она задивљала на подручјима где је сађена.

„Значи никада не можемо говорити о природним њеним популацијама, него природне популације једино можемо наћи на подручју планине Таре, на подручју источне Босне и ово мало налазиште у кањону Милешеве.“