Јевремовац: Башта која крије уникатно, пресовано Панчићево благо

Најстарија од чак 200.000 примерака биљака које се чувају у „Јевремовцу" је медитерански храст. Део биљке, лично је на пресовање ставио Панчић, давне 1828. године. Сарађивао је са колегама из Беча, Берлина, Париза, Будимпеште… па има и примерака са тих простора.

„Ако узмемо у обзир Други светски рат који је био разарајући за нашу државу, тада се у то време нико није бавио хербаријумом. Хербаријум је био расут, доста примерака је и нестало. Сва срећа да су неки примерци однешени у иностранство, да их је Панчић односио, и други ботаничари, и остали су тамо до дан данас. Али једним случајним распремањем депоа у Ботаничкој башти пронађен је сандук са Панчићевим хербаријумом", изјавио је проф. др Милорад Вујичић, управник Ботаничке баште „Јевремовац".

Међу пресованим благом, односно биљкама које су у науци први пут описане и зебележене, попут Панчићеве оморике, јесу и оне: чувене српска и Наталијина рамонда.

„Да ли је то легенда или мит… Али заправо још хиљаду деветсто двадесет осме године каже се да је руски научник Павел у случајним истраживањима где је радио на материјалу са Наталијином рамондом је просуо чашу воде. Када је дошао сутрадан, видео је да су ти листови озеленели иако су то били хербарски примерци биљке, и заправо сва истраживања физиолошка и еколошка и екофизиолошка показују заправо да рамонда наталина, рамонда сербика, јесте биљка феникс", прича професор Вујичић.

Од посебног научног значаја је део Панчићеве колекције са територије Београда, који садржи примерке данас ишчезлих биљака. Савременим поређењем стања флоре, јасно се може указати на факторе који имају неповратни утицај на природу.

„Када су после једно две стотине година упоредили ту флору београдску са овом садашњом, мање више, видело се да су неке биљке нестале и рецимо, нестале су неке занимљиве, орхидеје са подручја Топчидера, Кошутњака, неки шафрани, ириси, неке мочварне биљке. С друге стране, на основу хербаријумског материјала који је он сакупљао, можемо да видимо да је дошло и до појаве неких нових, биљака које ми називамо инвазивне, типа амброзије или винобојке", објашњава мр Ана Ржаничанин, стручни сарадник у Ботаничкој башти „Јевремовац".

Температура од 20 степени, влажност ваздуха између 40 и 50 одсто, минимално излагање светлу: почетни су услови за чување колекције. Кутије су водоотпорне, а папири, лепкови и остали материјали који су у додиру са препаратима и рукописима: пе-ха неутрални.

Према потреби врши се третман заштите од инсеката и гљивица. Захваљујући наслеђу и сплету околности, наши ботаничари и данас имају пуне руке посла.