Засавица има зелене оазе, јединствену фарму животиња, бунар и зелене енергије
Зелене енергије за зелене оазе, тако би се укратко могао назвати пројекат који ће се у наредном периоду реализовати у СРП "Засавица". Вредност посла је 80.000 евра, а реализује се у сарадњи са УНДП-ом.
Данас је Засавица туристичка атракција. Има јединствену фарму магараца и подолског говечета, коња, свиња мангулица годишње посети више од 150.000 туриста. Вода овде значи живот.
"Седамдесетих година прошлог века мештани су избушили овај атртерски бунар, дубок 260 метара, који има исти капацитет до данас. Вишак воде прелива иде у спа центар у којем се купају коњи краве свиње, једино магарци не воле воду, они беже од воде.Њихов спа центар је ваљање по прашини", рекао је Паја Папић, заменик управникаСРП "Засавица".
Зато је стручни тим резервата у највећој депресији пашњака експериментално, избушио бунар који покрећу соларни панели и тако оживео још један спа центар за све становнике резрвата, околну дивљач и птице - посебна атракција је црни ибис!
"Човек се данас чуди овоме зато што је навикао на стоку у тору, у штали, а ово што је некад било сасвим нормално. Пре 50, 60 година овде су јурцали коњи краве свиње, свиња је било хиљаде", истиче Папић.
У Засавици је и енергија зелена
"Мислим да смо ми једини резеват природе у бившој Југославији, Србији, а можда и даље који је потпуно енергетски независан. Као што видите имамо соларну електрану. Ми смо и произвођач и потрошач", рекао је Слободан Симић, управник СРП "Засавица".
Кампинг је овде претворен у глампинг. Крстарење резерватом, најскипљи сир на свету од магарећег млека, производи од мангулице, само су неке од туристичких атракција.
"Гнајс из Бразила, камен који је стар милијарду година, највећи је и најтежи камен увезен у Србију. У сарадњи са професором Каравелићем, чувеним вајаром хтели смо да направимо нешто што је и најстарије у овој земљи, скулптура бика као сибола снаге", рекао је Слободан Симић.
А најснажнија порука са еко сафарија је да у економији опште добробити, традиција има будућност.
Коментари