Олује, пожари, топлотни таласи... Нема дана а да се на планети не догоди екстрем повезан са климатским променама

Врућине у Европи не посустају. Асфалт је ужарен, шумски пожари су готово свакодневни, а црвена упозорења на високе температуре се нижу. Стручњаци предвиђају још једну рекордно топлу годину, изазвану климатским променама, а Европљани живе на континенту који се најбрже загрева и суочавају се са све већим здравственим ризицима због велике врућине.

Сања Лучић, дописник РТС-а из Италије, гостујући у Јутарњем програму, рекла је да се клима, у последње 24 године, колико она тамо живи, драстично променила. Како каже у последње време забележено чак 70 олуја у Ломабрдији, уз орканске ветрове и град.

Србија се налази на положају који доноси чешће топлије време из Африке, што проузрокује већи пораст температуре од глобалног просека.

Климатолог, проф др Владимир Ђурђевић, рекао је да је клима промењена захваљујући човековим активностима и повећаној емисији штетних гасова, односно угљен-диоксида.

„Екстреми широм света постају све учесталији, све интензивнији. Екстрема је било и у прошлости, и топлих таласа, и олуја, али су били ређи, нису се тако често појављивали и захватали су мање површине. Данас када гледамо планету, не постоји део планете и дан када се у неком делу планете не дешава неки екстрем који може директно да се повеже са климатским променама", рекао је проф. Ђурђевић.

„Сваки дан на нашој планети је инфициран климатским променама, питање је ко је на тапету ког дана", додао је.

Проф. Ђурђевић је истакао да је на жалост, наша земља ове године била на том тапету, када су у питању топлотни таласи.

„То је нешто што морамо да прихватимо, и на жалост, ситуација ће постајати мало лошија у будућности", испричао је гост РТС-а.

Када је ситуација у Италији у питању, Сања Лучић истиче проблем са снабдевањем воде и животињама које је тешко напојити: „Имамо некако земљу подељену, на тај део где су екстремне олује, и на Сицилију где нема кише, која није пала скоро годину дана или нешто више, што је заиста катастрофална ситуација".

Ђурђевић је подсетио на чињеницу да је повећање просечне глобалне температуре за један степен у последњих сто година преседан, и да се то никада није десило у историји планете за коју је један век, веома кратак период.

Када је реч о топлотним таласима у Србији, професор сматра да ће текуће лето вероватно бити најтоплије од када се врше мерења и да смо „у низу обарања температурних рекорда".

Истиче да је могуће да ће будуће промене бити такве да ће бити веома тешко прилагодити им се.

Уколико се, наводи, примене елементи Париског споразума, и крене се са интензивнијим мерама које ће смањити утицај антропогеног фактора на климатске промене, променама ће бити лакше прилагодити се.

Неки од начина на који појединац може да утиче, које је навео професор Ђурђевић, су оптимизовно коришћења ресурса, штедња хране, смањење потрошње воде, ограничено куповање гардеробе, коришћење бицикла или јавног превоза...