Све више живимо на кредит од природе, Србија већ ушла у еколошки дуг
Иако је човеков опстанак могућ само на Земљи, чини се да о ономе што нам даје природа све мање бринемо. Воду, земљиште, шуме, метале и остале ресурсе трошимо брже него што их планета годишње производи. Забрињава што је Србија ове године у еколошки дуг ушла још 23. маја, што је месец и по раније него лане и више од два месеца пре него што се свет задужио код природе, а што је управо 1. августа.
За само седам месеци човечанство је потрошило све ресурсе које наша планета може да обнови у току једне године, па ћемо наредних пет месеци сви живети на рачун будућих генерација.
„Природни ресурси се све више губе урбанизацијом, индустријализацијом и рударством, а због загађења многи често губе и квалитет и биопродуктивност. Највеће штете чине се непланском сечом шума, интензивном пољопривредом, претварањем пољопривредног земљишта у непољопривредно, као и ширењем такозваних урбаних пустиња односно градова са ниском биопродуктивношћу, а високим еколошким отиском“, каже проф. Зора Дајић са Пољоприведног факултета у Београду.
Према њеним речима, због доминације бетона и вештачких материјала, а одсуства зеленила, градови су топлотна острва где људи живе у дехуманизованим условима, посебно у светлу климатских промена
Последице по опстанак
Нарушавањем равнотеже у природи доводимо у питање сопствени опстанак.
„Последице нерационалног коришћења природних ресурса су дугорочно веома опасне, у смислу убрзаног глобалног отопљавања, повећања загађења, ширења болести и повећања климатских непогода и катастрофа као што су поплаве, урагани, ћелијске олује, пожари. Биљке и морски планктон су главни ресурси у производњи кисеоника и биомасе на планети. Њихово угрожавање доводи у питање опстанак човечанства“, објашњава наша саговорница.
Убрзано исцрпљивање необновљивих извора енергије, намеће потребу за проналажењем и коришћењем обновљивих и алтернативних извора као што су соларна и енергија ветра, биогас или биогориво. Али, и ту треба бити опрезан.
„Без разумевања еколошког отиска и односа између производње од стране природних ресурса и потрошње од стране човека, чак и коришћење обновљивих извора енергија и ресурса уопште, може бити упитно. На пример штете од малих хидроелектрана, сеча шума за производњу биомасе, појава инвазивних врста, губитак биодиверзиета“, упозорава Дајићева.
Индустријски најразвијеније земље
Осим што сваке године израчунава ког дана популација постаје еколошки дужна, Мрежа за глобални еколошки отисак израчунава и када појединачне државе прекорачују ресурсе које производе за годину дана.
„Земље које су индустријски најразвијеније, најбрже потроше своје природне ресурсе. На њихову срећу, стандард који тим развојем обезбеде омогућава им да се лакше прилагоде последицама који тај развој чини – имају могућности да инсталирају клима-уређаје свуда, имају средства да допреме квалитетну храна из најудаљенијих делова света. Због тога не брину пуно о последицама свог деловања. Последице најдиректније осећају најмање развијене земље, док су истовремено за то најмање криве“, каже Александра Угарковић из WWF Adria.
Србија је ове године у еколошки дуг закорачила чак месец и по дана раније него лане, још 23. маја.
„Кривац за овогодишњи ранији улазак у дуг према природи, није индустријски напредак наше земље. Чињеница да смо у односу на прошлу годину у еколошки дуг закорачили много раније има своје објашњење у попису становништва, који је потврдио чињеницу да мањи број становника значи већу површину која му остаје у наслеђе да је сачува здраву“, објашњава наша саговорница.
У Србији се, кажу стручњаци, с једне стране нерационално и неплански шире градска насеља и често се инфраструктурним, урбанистичким и другим активностима смањује расположивост и квалитет биолошких ресурса.
С друге стране, велике површине и предели у брдско-планинском региону се не користе.
„То, такође, има негативан ефекат на живи свет, у смислу губитка травњака – ливада и пашњака чиме се губи велики број биљних и животињских врста изузетно важних екосистема у смислу екосистемских услуга и капацитета за секвестрацију угљен-диоксида. Управо због недовољно искоришћених ресурса руралних планинских области, као и ослањања на увоз велике групе производа, чак и пољопривредних, уместо на сопствену производњу, израчунат еколошки дуг наше земље је јако висок“, прецизира проф. Зора Дајић.
План за смањење гасова
Повећање еколошког отиска, угрожавање биодиверзитета, повећање загађења, а тиме и хроничних и канцерогених обољења, промене климе и недостатак пољопривредног земљишта за производњу хране у неким деловима света алармирало је стручну јавност, посебно западно-европских земаља, које су предложиле мере за заштиту животне средине.
Међу њима су план за смањење гасова стаклене баште до 2050, као и предлози за повећање органске производње, смањење употребе минералних ђубрива и пестицида, ублажавање климатских промена, заштиту биодиверзитета, циркуларну економију.
„Имајући у виду све разорне последице климатских промена, за које је човек великим делом одговоран својим неодговорним односом према природи, политика развоја градова са балансирањем зелених и незелених површина је апсолутно неопходна. Без расположивог земљишта и зеленила, није могуће апсорбовати велике количине падавина у кратком времену, спречити ширење болести и штеточина, као и одржати квалитет ваздуха. Оваква небрига или нестручност могу се већ и краткорочно, а ван сумње дугорочно, негативно одразиити на здравствено стање становништва и укупни квалитет живота у градовима“, наводи Дајићeвa.
Допринос држава и појединаца
Да би се померио дан еколошког дуга допринос могу да дају и државе, али и сваки појединац.
„Једно од решења је увођење цене угљен-диоксида која одражава стварне трошкове загађења планете. Порез на угљен-диоксид директно смањује мотивацију за високо загађујуће активности. Приходи могу бити уложени у зелену инфраструктуру и враћени сваком грађанину. Оваква политика по питању енергије може да продужи улазак у еколошки дуг 63 дана“, каже Александра Угарковић из WWF Adria.
”Када говоримо на нивоу појединца, ако престанемо да бацамо храну, односно да рационално купујемо и трошимо намирнице, овај дуг може бити одложен за још 13 дана. Једна по једна мала активност и помак ће бити видљив“, додаје наша саговорница.
Најефикаснији начин да се очува здравље планете јесте да се смањи потрошња горива, као и количина отпада, али и да се повећа свест о штетности неразградивих материјала, пре свега, пластике.
На нивоу земаља у региону у еколошки дуг ове године прва је ушла Словенија 25. априла. Босна и Херцеговина, Хрватска и Црна Гора су то учиниле у мају, а Северна Македонија 14. јула.
Коментари