Гљиве благотворно делују на наш организам, уколико смо апсолутно сигурни коју врсту једемо

Почела је сезона сакупљања гљива, гљиве се продају, гљиве се користе у исхрани у домаћинствима где људи одлазе туристички. Оно на шта посебно треба обратити пажњу, упозорава гост Јутарњег програма др Александар Кнежевић, уколико једемо гљиве које нису из маркета са декларацијом о врсти и пореклу робе, важно је да знамо ко нам послужује јело од гљива и да имамо поверење у те људе да су врхунски познаваоци гљива.

„Апсолутно, сто постотно поверење је једини начин да уживате у гљивама које су иначе важан извор минерала и витамина и благотворно делују на организам и треба их јести“, наглашава Кнежевић.

Код нас се најчешће продају и сакупљају из природе самоникле врсте као што су вргањи, лисичарке, а у последње време су доста популарни и тартуфи, додаје гост Јутарњег програма. Међутим, тартуфи се не налазе тако често у шумама, тако да их је и немогуће помешати са неком другом печурком, а не могу се ни гајити. Зна се да се тешко налазе и да постоје посебни начини за њихово проналажење, због чега су између осталог, тако цењени и скупи.

Отровне гљиве двојнице

Како наводи др Александар Кнежевић, у Србији има око 30 врста гљива које могу да изазову тровања са смртним исходом. То није велики број ако се погледа укупан број врста, али проблем је што могу лако да се замене са неким јестивим врстама гљива.

„То су такозване гљиве двојници, познате у народу као гљиве које имају своје парњаке, код јестивих врста. И ту је проблем. Најчешће замене са зеленом пупавком, у струци позната као аманита фалоидес, гљива која има највише тровања са смртним исходом. Може да се замени са голубачом, једном врстом из рода русула, може да се замени са шумским шампињоном“, напомиње миколог.

Смртност приликом ингестије зелене пупавке је негде од 30 до 50 одсто оних који су се отровали, и то су најчешћи случајеви са леталним исходом у Србији. На срећу, ова тровања се не дешавају толико често, а поједина тровања гљивама се уз одређене мере на клиникама успешно санирају.

„Међутим, никада трајно. Оштећења остају најчешће на јетри, на бубрезима, али ево рецимо 2022. година је година која нас је добро упозорила како то изгледа када дође до тровања, вероватно овом гљивом, када је било и тровање у Шапцу са смртним исходом, са десетак људи особа које су биле у тешком стању на клиници за токсикологију на ВМА. Постоје године када немате таквих тровања, пре тога је 2009. било велико тровање са смртним исходима, рецимо“, додаје Кнежевић.

Квалитет гљива и тржиште у Србији

Постоје гљиве које су ретке и које могу да се нађу у свега неколико земаља Европе и Србија је једна од тих земаља у којима се могу наћи, наводи гост Јутарњег програма.

„Гљиве су код нас популарне у народу због тога што се купују као храна и постоје откупне станице где се гљиве преузимају, односно откупљују за извоз. Србија има разнолики флористички састав, односно дендролошки састав што повољно утиче на раст и развој различитих врста гљива. Гљиве наших подручја су квалитетне, добре су за стављање у промет и извоз и могу рећи да је тај посао све популарнији код људи који се тиме професионално баве“, наглашава миколог.

Нема прецизних података која количина гљива се извози, али око 20 милиона евра је вредност извоза гљива из Србије.

Где је безбедно купити гљиве

Што се тиче куповине гљива, на откупним местима где се оне откупљују ради продаје и по закону, та места су дужна да имају стручно обучено лице које гљиве проверава, наводи др Александар Кнежевић.

„Што се тиче свих осталих места где можете да купите гљиве, ако нисте сигурни да су то баш те врсте, ја бих увек апеловао на опрез. Ако нисте сигурни, немојте узимати нешто из природе, нарочито ако је реч о сушеним гљивама где чак и не можете добро да видите о којим врстама се ради. Ја бих ту био апсолутно опрезан“, истиче миколог.

Сушене гљиве промене облик, промене боју и најчешће су исечене, а на основу онога што видимо у сувом стању немогуће је знати о којој врсти се ради.

Иначе, не треба оклевати са куповином сушених гљива уколико су од проверених јестивих врста, јер ћемо из њих имати већу количину активних супстанци и влакана у биомаси која је сува.

„Људи верују да може сушењем да отровна гљива буде могућа за коришћење у исхрани, односно да отрови сушењем се уклоне. Не, то најчешће није случај и само имате гори ефекат да имате већу концентрацију отровних супстанци у својим гљивама“, упозорава миколог др Александар Кнежевић, на крају гостовања у Јутарњем програму.